Većina ljudi povremeno ili često ima nametljive misli, koje ga uznemiruju i ne može da ih se otrese – ne možete da prestanete da razmišljate o tome da li ste zaključali vrata ili ostavili uključenu ringlu… To su povremene opsesivne misli, koje se uglavnom tiču radnji koje obavljamo rutinski i mehanički i onda ne možemo da se setimo da smo ih u određenom trenutku obavili, jer to stalno radimo, a brinemo zbog bezbednosti.
Takođe, opsesivne misli mogu biti uobičajena pojava, ako imate opsesivno-kompulsivni poremećaj (OCD) ili drugo zdravstveno stanje, koje ima opsesije kao simptom.
View this post on Instagram
Kad su opsesivne misli OCD simptom
S vremena na vreme, svako iskusi nametljive i neželjene misli, koje ne spadaju u opsesije. Opsesivno razmišljanje je simptom OCD-a i to su misli, fantazije ili porivi koji su veoma uznemirujući i obično su praćeni kompulsivnim ritualima, kojima je cilj da smanje nevolje koje opsesije mogu izazvati.
Za razliku od opsesivnih, nametljive misli su uobičajene i u mnogim okolnostima očekivane i normalne i mogu uključivati iznenadna sećanja, ili stih koji vam se vrti u glavi i ponavlja. Prirodno je da imate uporne i nametljive misli o bivšem partneru nakon raskida, koje utiču na vaše raspoloženje i ponašanje, ali one vremenom gube intenzitet i učestalost.
Svi imamo uznemirujuće misli, koje nas okupiraju, ali za neke ljude, nametljive misli ostaju uporne i ne mogu da nađu distrakciju i da se udube u nešto drugo, što će im skrenuti pažnju.
Na primer, možete biti opsednuti razmišljanjem o tome da povredite svog bivšeg ili njegovog novog partnera, ili se plašiti da ćete naleteti na njih, ili da ćete se osramotiti. Opsesivno razmišljanje može poremetiti vaše dnevno funkcionisanje i izazvati teškoće sa spavanjem.
Opsesivne misli mogu početi kao nametljive, ali se razlikuju po tome što su intenzivnije, češće i vrlo uznemirujuće. Ponekad je opsesivno razmišljanje slično ruminaciji (fokusiranju na negativan sadržaj) uobičajenoj kod onih koji žive sa anksioznošću. Glavna razlika je što nametljive misli stvaraju uznemirujuću petlju sa prošlošću, dok opsesivno razmišljanje izaziva strah od neprijatnog mogućeg razvoja događaja u budućnosti.
Vrste opsesivnog razmišljanja
Opsesije se često fokusiraju na određene teme (strahove), kao što je kontaminacija klicama, izazivanje nesreće, sramoćenje, zaboravljanje nečeg važnog, gubljenje predmeta, strah da se nešto loše dešava voljenim osobama, uznemirenost zbog predmeta koji ne stoje u tačnom ili simetričnom rasporedu…
Za pojedine ljude, opsesije mogu biti kognitivna distorzija poznata kao fuzija misli i akcije, odnosno, za neke ljude je OCD opsesija koja se može doživeti kao stvaran događaj ili kao uzrok stvarnog događaja.
View this post on Instagram
Pročitajte i ovo: Načini da prevaziđete strah od napuštanja
Kako izgleda živeti sa opsesivnim mislima
Opsesivne misli se javljaju u kontinuitetu, ali svako iskustvo je drugačije. Ove misli mogu varirati od blage uznemirenosti do preplavljenosti i ljudi mogu pokušavati da skrenu misli i odvrate sebi pažnju, ali teško je osloboditi se tih misli.
Opsesije utiču na opšti osećaj blagostanja i sprečavaju nas da uživamo u aktivnostima, poslu, vezama. Mogu izazvati anksioznost, nesposobnost za preduzimanje akcije, depresiju, iscrpljenost, strah od napuštanja kuće, izolaciju od prijatelja i porodice, probleme sa koncentracijom na zadatke…
Um i telo su povezani na mnogo kompleksnih načina, tako da stanja mentalnog zdravlja mogu dovesti i do fizičkih i zdravstvenih problema, kao što su visok pritisak, glavobolja, problemi sa varenjem, bolove u mišićima, hronični bol i povećan rizik od infekcija.
Dok je opsesivno razmišljanje najčešće povezano sa OCD-om, takođe se javlja i kod drugih mentalnih stanja, kao što je posttraumatski stres (PTSP), postporođajna depresija i postpartalna psihoza, poremećaji u ishrani…
Strategije koje pomažu da ublažite opsesivne misli
Opsesivnim mislima možete upravljati, pogotovo ako lečite osnovno stanje koje ih uzrokuje. Iako je teško zaustaviti ih u potpunosti, postoje stretegije koje pomažu da smanjite njihov uticaj. Pored profesionalne pomoći, koja može uključivati učenje veština snalaženja, povećavanje otpornosti uz postepeno izlaganje okidačima, kognitivnu terapiju svesnosti, grupe za podršku i korišćenje lekova, postoje i strategije samopomoći za ublažavanje opsesivnog razmišljanja.
Identifikovanje opsesivnih misli je vrlo korisna – možete primetiti razliku između uobičajenih misli i opsesivnih, kroz praksu meditacije ili vođenje dnevnika. Obe tehnike vam mogu pomoći da otkrijete svoje okidače. Dok zapisujete svoje misli, možete identifikovati obrasce i teme koje se ponavljaju ili koje su posebno uznemirujuće.
Kad prepoznate opsesivnu misao, možete pokušati da je svesno ućutkate, ili zamenite racionalnom i objektivnom mišlju. Može biti od koristi da se podsetite da su ove opsesivne misli beskorisne, iracionalne i da vi sami kontrolišete svoje izbore i ponašanja. Ako ovo deluje suviše teško i čini da se osećate bespomoćno, podsetite se da je vaše opsesivno razmišljanje simptom i da niste vi krivi. Pokušajte sve što pomaže da se suprotstavite opsesivnom razmišljanju.
Ako živite sa opsesivnim mislima, može biti kontraproduktivno da stalno pokušavate da ih odgurnete, naročito ako su veoma uznemirujuće – u tom slučaju, sedite sa svojim mislima, dozvolite im da prolaze kroz vas i pomozite im da se rasprše. Zapisivanje vam može pomoći u tome i doneti vam emocionalno olakšanje i prihvatanje.
Opsesivno razmišljanje buja kada ste anksiozni i zato tehnike opuštanja mogu biti vrlo korisne – kad ste smireni, lakše je obuzdati, utišati i umanjiti intenzitet opsesija.
Pronađite opuštajuće aktivnosti u širokom spektru mogućnosti – probajte vežbanje, duboko disanje (svaki put kad osetite da vas obuzima anksioznost), idite na masažu, praktikujete meditaciju, molitvu, jogu, progresivnu mišićnu relaksaciju…
Povežite se sa grupama za podršku, podelite iskustva, slušajte motivacione govornike – lakše je uz saznanje da niste sami sa svojim problemima, a iskustva drugih vas mogu podstaći da isprobate nove načine samopomoći.
Pročitajte i ovo: Koliko traje emocionalna bol i kako da je razumete i ublažite?
Naslovna fotografija: instagram.com/mao.ge
Brankica Milošević
