Prestanite sa tim! Nemojte pokušavati, kao svaki propali kampanjac, da u poslednjim danima poslednjeg meseca u godini pokušavate da postignete ono što niste prethodnih jedanaest i po meseci. Znam zašto to radite – da biste mogli da slažete sebe kako ste ipak pokušali, da biste prevarili svoju psihu osećajem da nešto činite. To je kao u prostoriji u kojoj je pukao odžak, mašete rukama da isterate dim. Besmisleno. Ni vatrogasci vam ne bi pomogli (osim ako su mnogo zgodni, ali ne biste ih videli od dima).
Prestanite da tripujete da ste mnogo poslovni i zauzeti jer postavljate ciljeve, određujete rokove, ispunjavate rokovnike i imate gomilu toga na glavi, u godišnjem finišu. Ne da nećete pobediti u toj trci, nego nećete ni stići na cilj. A i ako stignete, tamo nema nikog. Ne postoji traka koju treba da otkinete u trku i ostane da leprša, zalepljena za vaše zadihane grudi, dok pokušavate da ukočite i zaustavite se, tačno pred pobedničkim postoljem, gde vas čeka Deda Mraz, da vas malo cupka i da vam okači zlatnu medalju.
View this post on Instagram
To što ste zadihani, nije pobednički znak sprintera (ni maratonca) – to samo znači da će vam srce iskočiti kroz usta, jer vas trese anksioznost, aritimija, asimptomatična perimenopauza, ili već takva neka glupost. Ne možete da dođete do daha, jer ne možete da stanete i dišete.
Ako zvuči kao da to sve pričam vama i da vas zbog nečeg prozivam, nije, majke mi. Samo se projektujem. A ako ste se bar malo osećali loše do ove rečenice, pogodila sam vas u svoj živac.
Sve hoću da stanem i da dišem duboko, ali slepoočnice mi bubnje od pritiska, pišti mi u ušima i dahćem kao pas. Naprimala sam se na finiš, kao, daj sad da završim sve, pa ću onda da se opustim i da dišem. Predahtaću nekako ovo odbrojavanje do Nove godine, a onda, ne znam…
Najveća ambicija mi je da budem živa i sledeće godine. Zato što je ova godina izneverila (i dalje to radi) mnogo poznatih i dragih ljudi oko mene, koji nikada više neće videti vatromet. Moj petogodišnji plan je vrlo drzak – da gledam vatromet i u Novoj 2027. Imati desetogodišnji plan, u ovom trenutku, ne samo da je prearogantno, nego je prosto pffffff. Ne usuđujem se ni da se nadam da ću biti živa za deset godina. Ali vi ako možete, samo dajte. Planirajte naveliko, postavljajte ciljeve, donosite odluke, upravljajte svojim životom svakog dana, danas i do kraja godine i za pet godina i za deset.
