To je ono kad sa nekim flertujete i već ste (odavno) dospeli u fazu da treba najzad i da se vidite i to uopšte nije neizvodljivo u organizacionom smislu (spremni ste da se iscimate, a deluje i da je ta osoba spremna), ali nekako nikako ne dolazi do susreta. Dogovarate se već mesecima da popijete tu kafu. Onaj koncert je bio idealna prilika da se sretnete. Pali su i pozivi na večeru, izlazak, kućni specijalitet – sve opcije su otvorene i već ste zaista zagrejani, ali uvek se nešto ispreči u poslednjem trenutku i dogovor se otkazuje. Ili se osoba uopšte ne javi kad treba da potvrdite dogovor i posle ima neka manje više prihvatljiva objašnjenja.
I već vam je dosta, jer vam je jasno da su to samo izgovori i opravdanja i da ta osoba nije stvarno zainteresovana, niti je zaista spremna da se organizuje i provede sa vama dva sata uživo, da biste najzad jedno drugom videli oči, a možda i više od toga. Osećate se izdano, prevareno, glupo – vaše interesovanje je sasvim otvoreno i iskreno, a neko se igra i glupira i ne zna šta hoće, ili ništa neće, a ipak ne prekida kontakt i nastavlja – na društvenim mrežama (na bezbednoj razdaljini) da vas aktivno prati. Lajkuje i komentariše, čak i onda kad vi prestanete da odgovarate na poruke, jer ste ljuti i uvređeni.
Orbitira tu negde oko vas i dalje, kao da se ništa nije desilo i počinjete da se pitate da li ste sve pogrešno shvatili, jer zapravo se i nije ništa desilo. Možda se sve odigralo samo u vašoj glavi, jer ste malo nenormalni?
