U strahu da ne osetimo ono što ne želimo da osećamo, ostajemo blokirani i zarobljeni, dok bi nam dopuštanje osećanjima da nas obuzmu iscelilo i oslobodilo. Suočavanje uopšte nije tako dramatično kao što očekujemo i mnogo je konstruktivnije dopustiti sebi da osećamo bes i ljutnju i da se isplačemo i da tugujemo, nego da pokušavamo da se umirimo i izbegnemo da nas osećanja preplave.
U bekstvu od crne rupe u grudima, od suštinske neispunjenosti kojom smo se „natopili“ u detinjstvu, kad odrastemo, vezujemo se za drugu osobu, najčešće za partnera na zavisnički način. Tada se osećamo povređeno i napušteno kad god partner nije fizički uz nas, iako nas nije napustio, već je otputovao ili izašao sa društvom. Mnoge osobe u toj povezanosti uopšte nemaju volje da bilo šta rade same, ne nalaze zadovoljstvo u tome da nekuda odu same, pa makar i u kupovinu ili na neki edukativni seminar – jedino im partnerski odnos obezbeđuje životnu vitalnost. To je znak da odrasla osoba nosi u sebi osećaj praznine iz detinjstva u kome nije dobila bazičnu sigurnost od roditelja, u kome joj je nedostajalo ljubavi, pažnje i nežnosti. Povrede iz detinjstva, koje nanose hladni i nezainteresovani roditelji, rezultiraju nekvalitetnim i zavisničkim partnerskim odnosima, jer osoba kojoj fali ljubav i ne zna šta znači biti stvarno voljen, prihvaćen i poštovan, samo joj je važno da neko bude tu, pored nje.
Deficit ljubavi i pažnje u detinjstvu, kasnije se teško razrešava, ali istrajan rad na sebi, istraživanje svojih osećanja i suočavanje sa njima, mnogo pomaže. Neophodan je terapeutski rad na reprogramiranju starih obrazaca, a postoje mnogi oblici i načini tog rada, među kojima svako može da pronađe ono što mu je blisko i što najbolje dopire do njega.
Za početak, neophodno je raskrinkati uverenje da neko drugi može da popuni prazninu koju osećaš i da je potrebno da sama sebe voliš i prihvataš onako kako to tvoji roditelji nisu umeli. Ovaj proces se kompletira kroz sopstveno roditeljstvo, koje ti pruža konačnu priliku da sama postaneš onakav roditelj kakvog si uvek priželjkivala – brižan, svestan, topao, pun ljubavi i podrške, iskren i radostan u svom odnosu sa decom.
Aleksina Đorđević
