Da li se u poslednje vreme osećate kao da više ni u čemu ne uživate? Da li više ne odlazite na društvene događaje, ili ne pozivate prijatelje kod sebe? Prošla godina je bila teška. Zapravo toliko da još uvek nismo svesni. Promenili su se odnosi među ljudima. Toliko smo bili sami i zatvoreni u četiri zida da smo se odvikli od viđanja sa dragim ljudima, putovanja, odlazaka u bioskop, pozorište, na žurke. Svi smo morali da se adaptiramo i nađemo zadovoljstvo u onome čime smo raspolagali. Međutim, šta ako vas danas ne ispunjavaju aktivnosti u kojima ste ranije uživali?
Ovaj gubitak sposobnosti da osećamo zadovoljstvo u stvarima koje smo ranije praktikovali zove se anhedonija. Isprva se čini da isto što i dosada, ali se uglavnom vezuje za gubitak motivacije ili nedostatak želje za isprobavanjem novih stvari. Osoba koja pati anhedonije oseća kao da nema svrhe u isprobavanju bilo čega novog, jer je nijedna stvar više ne ispunjava. Zvanična definicija anhedonije podrazumeva emocionalno stanje u kom pojedincu nedostaju puni kapaciteti da iskusi zadovoljstvo u inače prijatnim životnim aktivnostima, kao što su jelo, socijalna ili društvena interakcija. Kao simptom, vezuje se za depresiju, anksioznost ili posttraumatski stresni poremećaj. Usled pandemije korona virusa, anhedonija utiče na sve veći broj ljudi. Pritom, pandemija i dalje ne jenjava, pa je vrlo izvesno da će se anhedonija dodatno razvijati na globalnom nivou.
View this post on Instagram
“Onaj kom prethodno klinička depresija nije bila dijagonostikovana – nije izuzet od toga da iskusi trenutnu depresiju ili trenutnu anhedoniju”, ističe doktor Sigal Levy, licencirani psiholog iz Fort Loderdejla na Floridi. U ovome je saglasna i njegova koleginica, doktorka Miranda Nadeau iz Ostina u Teksasu koja napominje da ovakvo stanje iskusi veliki broj ljudi barem jednom u životu. Postavlja se pitanje – kako se izboriti s tim?
Evo šta sve treba da znate o anhedoniji, psihičkom fenomenu koji vas, možda nesvesno, svakodnevno koči…
Šta se dešava u vašem mozgu kad imate anhedoniju?
Regioni mozga (koji uključuju deo za prepoznavanje moguće nagrade i moguće pretnje) za međusobnu komunikaciju koriste hemijsku supstancu zvanu dopamin, koji se koristi za odlučivanje šta je korisno i kako to želite da postignete. Takođe, koristi se i pri odluci da li nam sledi nešto preteće. Doktorka Jennifer Felger sa Škole medicine sa Emori univerziteta objašnjava da ovi regioni možda neće međusobno komunicirati kod ljudi sa anhedonijom. I stoga, ova oslabljena komunikacija između regija sugeriše neuravnotežene nivoe dopamina, napominje doktorka Tiffany Ho, kognitivni neurolog i docent za psihijatriju i bihejvioralne nauke na Univerzitetu San Francisko. Ona takođe potvrđuje moguću ulogu koju upala mozga i tela, koja se često primećuje kod osoba sa depresijom i anhedonijom nakon doživljaja stresnih događaja, može odigrati u postavljanju pozornice za manje interaktivne regione. Region koji prepoznaje mogućnost nagrade i onaj koji prepoznaje pretnju neprestano rade u našem mozgu, pa kad je jedan upotrebljen više – drugi u manjoj meri efikasno radi.
