Otkako sam ga srela u jarku pored puta, više nikada nije bio živ, niti sam. Ovaj svet nije njegova nevolja niti sudbina. Rođen je za obećanja koja pakao ne može ispuniti. Posmatra more sa svih strana i zna da sve što izgubi može slomiti i baciti u čašu vode koja ga čeka pored kreveta, u hotelskoj sobi – bez ponosa, bez stida, sa svom ljubaznošću zbrinutih ljudi u domovima za nezbrinute. Još jedan tužan gost koji nije bio dovoljno jak da bude skot…
Teško je igrati kada se ne čuje muzika. Naročito ako nisi jedina silueta čija se senka izdužuje i nestaje u tišini. Kao dvanaestotaktno crevo u ušivenom stomaku.
Uverila sam ga da postoje krici koji se prenose šapatom. Napustila kao što metak napušta pištolj. Ali, to što mi se dogodila filmska scena nije me učinilo budnijom. Svako traži nekog kako bi ga okrivio za najbolji deo, koji se nije odigrao.
Taj nekadašnji neko je moja dijagnoza. Sama sebi naručujem i plaćam pića, misle da sam lujka. Imam stila, ali nemam milosti. Još nešto o činjenicama koje su tek u prolazu i ne muvaju se sa uličnim facama? U redu, život je svejedno okrutan, ali kratko traje. Nema veze što pogrešni prežive sledeći krug. Od vode u plućima nikada ne nastane kristal.
Glasine kažu da mi negde u venama pluta brat po očevoj krvi, ali ne želim da budem bilo čija sestra. Glumim da nemam bližnje jer ne želim da plaćam iskopane dugove za poklonjene živote. Imam i advokata koga je briga. Kao svaki stanar u dovratku, imam poštara koji nije radoznao.
Taknute stvari ostavljaju tragove na tuđim rukama
Ne nabrajam prijatelje, pa ipak dobijam mnogo pisama sa mirisom orhideje. Imam labuda, ali nemam jezero. Kažu da sam Mis Hipermarketa, ali nemam cenu. Prilikom jednog rutinskog šopinga, desilo se da pokupim svog spasioca, ali nije bilo celofana sa potrebnim unutrašnjim dimenzijama kako bih tu borbenu robu upakovala i ponela sa sobom. Uvek nešto nedostaje, osim čežnje koja ne prestaje da me podseća da nešto nedostaje. Moje lice nema priču, zato mi je stalo da izgleda tako kao da mi je stalo… Preturila sam srednju klasu preko glave i upamtila kako su unovčeni životi pravili budale od onih koji se nisu davali – premda su se držali poput juvelira u trećem kolenu.
Majka sam za sve zalutale skitnice iz dobrih kuća. Nažalost, nisam bila porno diva. Bila sam nešto drugo. Potpuno nepoznata osoba…
Nešto je bilo pogrešno. Dugi niz odjeka. Potkopana veza onih koji su se pronašli. Prožeta toplinom, budalaštinama i žaljenjem za nečim što se voli. Hrana za mrave servirana na ivici pločnika. Ko bi mi to zabranio? Trud da se osnaže najobičniji trenuci usamljenosti, straha i sumnje. I da se vidi ono što ni u snu nije trebalo da se vidi.
Jednom prepoznato lice ne možeš izbrisati. Taknute stvari ostavljaju tragove na tuđim rukama.
Lutka Lutka Bgd– Ne postoji rešenje za koje ona nema problem, po opredeljenju veštica!
