Ako neko želi da prevari partnera, pronaći će izgovor i razlog, odnosno, ako se to već dogodilo bez svesne namere, pronaći će opravdanje. Prevara uvek govori o problemima u vezi, koje partneri ne rešavaju i potiskuju i pored ostalog, predstavlja i način da se “primoramo” na suočavanje. Taj čin ne možemo da negiramo ni pred sobom, ni pred partnerom, a nekako se uvek otkrije – ili tako što sami priznamo, jer ne možemo da podnesemo pritisak sopstvene savesti, ili tako što otkrijemo prevaru, ili budemo otkriveni.
A ukoliko smo tako nepažljivi da ostavljamo tragove, ili svojim ponašanjem pružamo razloge za sumnju, verovatno podsvesno želimo da budemo razotkriveni, kako bismo se najzad suočili sa pitanjem smisla i opstanka veze u kojoj se nalazimo.
Iako ovo često važi i za žene i za muškarce koji se upuštaju u preljubu, stručnjaci se ipak slažu da se ženski i muški motivi za prevaru razlikuju, bili oni svesni ili nesvesni.
Varanje kao ženski način da se veza prekine
Žene češće koriste prevaru kao čamac za spasavanje – kada više ne žele da ostanu u vezi, sklonije su da se upuste u avanturu (ili da traže potencijalnog drugog partnera, iako još nisu raskinule vezu), jer znaju da će na taj način osigurati prekid veze. Jedan deo tog saznanja odnosi se na činjenicu da same ne žele da žive u laži i prevari, jer preziru takve odnose, a drugi se oslanja na muški ego – ona računa na to da će partner biti toliko povređen i uvređen zbog njene prevare, da neće moći da joj oprosti, čak ni kad bi hteo i da veza prosto neće moći da se nastavi.
Svaki drugi način prekida bio bi produžavanje agonije u lošem odnosu iz koga ona želi da pobegne i zato radi ono što predstavlja najbrži izlaz – vara i dopušta da bude razotkrivena, pružajući priliku partneru da je okrivi i raskine. Na ovaj način žena istovremeno preuzima teret, odnosno, odgovornost za kraj veze, ostavljajući muškarcu ulogu pravednog i povređenog i okončava vezu u kojoj ne želi da ostane.
