Varanje kao muška dopunska aktivnost
Za razliku od žene, muškarac će se upustiti u prevaru da bi dobio ono što mu sa partnerkom nedostaje – da dopuni zalihe potrebne njegovoj muškoj sujeti, da ostvari seks kakav ne može da ima sa partnerkom, da dokaže sebi da je pastuv, moćan, poželjan, osvajač (a to su osećanja koja u vezi ne opstaju dugo i nema baš puno prilika da se ožive).
Muškarci obično ne žele da raskinu vezu (rasture brak) u kojoj se nalaze, jer su sasvim zadovoljni i tvrde da vole svoju partnerku i ne žele da ostanu bez nje (što žene doživljavaju kao potpuni apsurd i uvek postavljaju logično pitanje – zašto onda varaju, ako su zadovoljni i ako vole svoju partnerku?), a ipak rizikuju i upuštaju se u prevaru. Možda zato što su duboko u sebi ubeđeni da njihova prevara ne znači ništa na emotivnom nivou, da nema nikakve veze sa njihovom ljubavlju i odnosom prema partnerki, kao i da na nekin način imaju prava da dobiju sve što hoće, da zadovolje svoje porive i niske strasti. Iz tih razloga, oni se uglavnom veoma trude da sakriju prevaru pred svojom partnerkom, dok se opet, iz tih istih (podsvesnih) razloga, ponose pred drugim muškarcima i žele da se pohvale svojim plenom, svojim predatorskim uspehom. Zato i bivaju otkriveni i suočeni sa tim koliko je njihovo “zasluženo i benigno” zadovoljstvo povredilo partnerku, uništilo njeno poverenje i možda trajno razorilo odnos u kome im je bilo udobno – toliko da su smatrali da mogu da prave avanturističke izlete i imaju i jedno i drugo, i mir stabilne veze i uzbuđenje tajne avanture.
U situaciji kada su suočeni sa patnjom koju su prouzrokovali, mnogi muškarci se iskreno pokaju zbog svog ponašanja, uvide svoju sebičnost i shvate da je u vezi potrebno odreći se nečega zarad nečeg drugog, praviti izbore i kompromise – ili bolje lagati i sakrivati ono što bi partnerku povredilo. Oni žele da im bude oprošteno i očekuju da će im, uprkos svemu, partnerka dati još jednu šansu i da će njena ljubav i razumevanje nadvladati razornu moć njegove sebičnosti i neodgovornosti.
Takođe, muškarci su svesni da oni sami to ne bi mogli – da oproste prevaru i ponovo prihvate svoju partnerku, da je vole i veruju joj. Možda bi mogli da razumeju zašto je to uradila, ali dovoljno poznaju sebe da znaju da ne bi mogli da ostanu u vezi posle toga.
Kad im partnerka oprosti prevaru, oni joj se dive zbog sposobnosti da pređe preko stvari preko kojih oni ne bi mogli (koliko god dugo trajao taj “prelazak” i koliko god bio bolan), dok istovremeno (podsvesno) dobijaju potvrdu da taj njihov čin prevare sigurno i nije bio tako strašan, čim ona hoće i može da oprosti.
Svi se slažu – i stručnjaci i muškarci i žene, da vernost nije spontana i prirodna, već predstavlja izbor i da je u nekim trenucima posebno teško držati se vrednosti za koje smo se opredelili, kao i da popuštanje izazovu na kraju krajeva predstavlja nepoštovanje sopstvenih izbora i izdaju samih sebe u mnogo većoj meri nego nepoštovanje i izdaju partnera.
Izvor fotografija: instagram.com/humanlovers
Aleksina Đorđević
