Da je moglo bolje, bilo bi bolje
Najviše izjeda kajanje i razmišljanje u stilu “šta bi bilo kad bi bilo” – to je uzaludno traćenje energije. Da ste mogli da postupite bolje, da odaberete mudrije, da se zaustavite na vreme ili da pohrlite u akciju, umesto da ostanete pasivni, uradili biste to. Da ste mogli bolje, učinili bi bolje. Ali, uradili ste (ili niste uradili) tačno ono što ste mogli, za šta ste bili sposobni, kako ste znali i umeli. I to se neće promeniti, a kajanje i žaljenje su tu da vas usmere ka mudrosti. Morate pohvaliti sebe što ste uradili najbolje što ste umeli (iako je to dovelo do katastrofalnih ishoda), morate prihvatiti svoja ograničenja i morate biti spremni da u nekoj sledećoj situaciji opet date sve od sebe i ne dozvolite da vas zaustavi strah da ćete opet pogrešiti. Naravno da ćete grešiti. Ne jednom, nego milion puta. I naravno da ćete ponavljati greške. Vrlo je teško promeniti obrasce i uvesti u praksu nova ponašanja i akcije, koje ne zavise od tih obrazaca. Ponekad ćete uspeti u tome, a ponekad ćete opet podleći obrascima, čak i kad imate saznanje o tome da nešto možete uraditi na drugačiji i mudriji način. Uglavnom, stalno ćete učiti da uvek grešite kad ne poslušate sebe, a to je lekcija koja se bolno i istrajno ponavlja tokom celog života. Izaberite da budete zahvalni sebi zbog onih momenata kada ste poslušali sebe i spontano uradili pravu stvar, jer jedan takav momenat vredi hiljadu pogrešaka.
Sve se dešava u pravo vreme
Stvari se dešavaju onda kada ste spremni za njih – naročito dobre stvari. Ljubav, samospoznaja, oduhovljenje, svrhovit posao koji ispunjava. Ljudi smatraju da sve treba da ide određenim redosledom i da je u zrelim godinama kasno za neke stvari koje pripadaju mladosti, a da u starosti više ništa ne možete započinjati, nego sve morate da privodite kraju. To je tako zato što naša tela žive linearno vreme. A naše duše su vezane za tela, ali ne i za vreme i one nastavljaju, van tela i van vremena. Zato ne treba da vas sputava pomisao da ste zakasnili ili da ste požurili – kad se nešto dešava, kad se osećate pozvano, angažovano, ili ste prosto poneti talasom, to je pravo vreme za to dešavanje.
Kada se stvari završe, postaju prošlost
Sve što je gotovo, treba da otpustite – da se oprostite, ožalite i idete dalje, jer takav je životni put, vodi napred i jedino napred, ka izvesnom kraju. Sve prolazi, kao i život. Zato treba da živite u sadašnjem trenutku, koliko god ste u stanju i što češće možete, rasterećujući se bremena prošlosti i straha od budćnosti. Šta je bilo, bilo je, šta će biti ne znate, ali možete tome doprineti na najbolji način, tako što ćete maksimalno živeti u sadašnjosti, najbolje što umete.
Naslovna fotografija: instagram.com/naomieliav
Brankica Milošević
