U utorak, 3.septembra u galeriji G12HUB otvorena je izložba Marte Jovanović OVO JE MOJE TELO / IT IS MY BODY, koju je domaća publika u prilici da vidi, posle zapaženog uspeha u Njujorku u galeriji Location One.
Veliki broj uglednih ličnosti iz sveta umetnosti, ali I javnog života prestonice prisustvovalo je sinoćnjem otvaranju. Autorka Marta Jovanović je bila više nego zadovoljna, a u prilog interesovanju za njen rad govori podatak da je više od sat vremena davala izjave za medije.
Princeza Jelisaveta Karađorđević sa umetnicom Martom Jovanović
Princeza Jelisaveta Karađorđević I njen životni partner Dragan Babić došli su da ukažu poštovanje talentovanoj umetnici, koja trenutno živi I stvara u Njujorku I Rimu. Viđeni su I slikarka Biljana Cincarervić, državni sekretar za medije Gordana Predić, kao I umetnici Zolt Kovač, Isidora Nikolić, kustos Muzeja Savremen Umetnosti Beograda Zoran Erić i mnogi drugi. Jedna od uvaženih zvanica na otvaranju izložbe je I svetski priznat kustos, izraelac Ilan Wizgan.
Biljana Cincarević sa ćerkom Srnom
“Marta Jovanović se u okviru izložbe “Ovo je moje telo” nadovezuje na pitanje trajnosti performansa kao umetničke forme gde je često osnovni material umetnika njegovo telo. Gipsani odlivci kao i replika autorke u silikonu ironično apostrofiraju ljudsku težnju ka materijalnom trajanju. Težnju ka stvaranju večne ljudske forme od antike do danas autorka obrće u proces simplifikovane proizvodnje identične replike cele figure i njenih delova. Ovakvim postupkom Jovanovićeva umetnički čin usmerava ka testamentarnoj funkciji svedoka koji arhivira fragmente realnosti i daje im svojstvo privida. “- Milica Pekić
Milica Pekić kustos
„Jovanovićeva kreira silikonsku lutku koja duplira njen lik, lutku koja predstavlja identičnu repliku umetnice. Na prvi pogled, ovaj fantazmagorični objekat odiše lepotom; ipak, nakon pažljivijeg gledanja, lutka postaje odbojna i deluje više kao pogrebni leš nego besmrtna replika umetnice. Njen raspad postaje neizbežan: surogat lutka ne može se održati kao autonomni entitet. Autorkini gipsani odlivci, video radovi i fotografije postavljaju još jedan paradoks: kako nečije živo telo može biti rasparčano, a u isto vreme trajno u večnosti? Fragmentarni gipsani odlivci sugerišu hiruršku intervenciju i estetsku hirurgiju, ali u ovom slučaju, umesto ulepšavanja tela sam proces u silikonu i gipsu kreira grotesknu fizičku pojavu. Autorkini odlivci i fotografije predstavljaju ostatke tela koje više nije prisutno; sve što je preostalo su indeksni tragovi i otisci realnosti. Sam rad ističe jaz između performansa i njegove neposredne reprezentacije. Izloženi bestelesni otisci podsećaju i na Mikelanđelov autoportret u Sikstinskoj kapeli na odranoj koži Sv. Bertolomea. Oni postoje da nas opomenu na prolaznost ljudskog tela.”- Klaudija Kalirman (Location One)
