U utorak, 3.septembra u galeriji G12HUB otvorena je izložba Marte Jovanović OVO JE MOJE TELO / IT IS MY BODY, koju je domaća publika u prilici da vidi, posle zapaženog uspeha u Njujorku u galeriji Location One.

Veliki broj uglednih ličnosti iz sveta umetnosti, ali I javnog života prestonice prisustvovalo je sinoćnjem otvaranju. Autorka Marta Jovanović je bila više nego zadovoljna, a u prilog interesovanju za njen rad govori podatak da je više od sat vremena davala izjave za medije.

Princeza Jelisaveta Karadjordjevic sa umetnicom Martom Jovanovic Otvorena izložba Ovo je moje telo

Princeza Jelisaveta Karađorđević sa umetnicom Martom Jovanović

Princeza Jelisaveta Karađorđević I njen životni partner Dragan Babić došli su da ukažu poštovanje talentovanoj umetnici, koja trenutno živi I stvara u Njujorku I Rimu. Viđeni su I slikarka Biljana Cincarervić, državni sekretar za medije Gordana Predić, kao I umetnici Zolt Kovač, Isidora Nikolić, kustos Muzeja Savremen Umetnosti Beograda Zoran Erić i mnogi drugi. Jedna od uvaženih zvanica na otvaranju izložbe je I svetski priznat kustos, izraelac Ilan Wizgan.

Biljana Cincarevic sa cerkom Srnom Otvorena izložba Ovo je moje telo

Biljana Cincarević sa ćerkom Srnom

“Marta Jovanović se u okviru izložbe “Ovo je moje telo” nadovezuje na pitanje trajnosti performansa kao umetničke forme gde je često osnovni material umetnika njegovo telo. Gipsani odlivci kao i replika autorke u silikonu ironično apostrofiraju ljudsku težnju ka materijalnom trajanju. Težnju ka stvaranju večne ljudske forme od antike do danas autorka obrće u proces simplifikovane proizvodnje identične replike cele figure i njenih delova. Ovakvim postupkom Jovanovićeva umetnički čin usmerava ka testamentarnoj funkciji svedoka koji arhivira fragmente realnosti i daje im svojstvo privida. “- Milica Pekić

Milica Pekic kustos Otvorena izložba Ovo je moje telo

Milica Pekić kustos

„Jovanovićeva kreira silikonsku lutku koja duplira njen lik, lutku koja predstavlja identičnu repliku umetnice. Na prvi pogled, ovaj fantazmagorični objekat odiše lepotom; ipak, nakon pažljivijeg gledanja, lutka postaje odbojna i deluje više kao pogrebni leš nego besmrtna replika umetnice. Njen raspad postaje neizbežan: surogat lutka ne može se održati kao autonomni entitet. Autorkini gipsani odlivci, video radovi i fotografije postavljaju još jedan paradoks: kako nečije živo telo može biti rasparčano, a u isto vreme trajno u večnosti? Fragmentarni gipsani odlivci sugerišu hiruršku intervenciju i estetsku hirurgiju, ali u ovom slučaju, umesto ulepšavanja tela sam proces u silikonu i gipsu kreira grotesknu fizičku pojavu. Autorkini odlivci i fotografije predstavljaju ostatke tela koje više nije prisutno; sve što je preostalo su indeksni tragovi i otisci realnosti. Sam rad ističe jaz između performansa i njegove neposredne reprezentacije. Izloženi bestelesni otisci podsećaju i na Mikelanđelov autoportret u Sikstinskoj kapeli na odranoj koži Sv. Bertolomea. Oni postoje da nas opomenu na prolaznost ljudskog tela.”- Klaudija Kalirman (Location One)

 

 

Comments