Književni kritičari ga nazivaju mađioničarem savremene fikcije, a na britanskim i američkim univerzitetima studenti književnosti i filologije organizuju diskusije o njegovim delima analizirajući ih uzduž i popreko u pokušaju da otkriju tajne zanata Dejvida Mičela (David Mitchell), pisca avanturističke naučne fantastike čija su dela bestseleri širom Evrope i Amerike. Ako vam njegovo ime ne zvuči poznato, prva asocijacija je film “Atlas oblaka” (Cloud Atlas), osmišljen prema istoimenoj Mičelovoj knjizi, koji ovih dana okupira i domaća biskopska platna.
Dobrog pisca obično krasi i neizostavni šarm
Iako je Dejvid sve popularniji, najvažnije mu je, kako kaže, da se ne uznese, jer smatra da to može negativno da utiče na njegovo stvaralaštvo i da mu odmogne u razvoju njegovih filozofskih i humanističkih ideja, koje suptilno želi da prenese na čitalaštvo kroz svoje romane. On veoma ozbiljno shvata svoj posao i posvećen je tome da savremenoj publici pruži nešto orginalno i smisleno, što je za bilo kog pisca sve teži i teži posao u eri ekspanzije lakih štiva za plažu, uglavnom seksi ljubića i petparačkih krimi vikend romana. Kada se većina oslanja na te vrste popularne književnosti, ozbiljan pisac ima pred sobom težak zadatak da slojevito i kompleksno štivo približi prosečnom čitaocu. Zato Dejvid inspiraciju pronalazi u druženju sa svojom decom: “Najsrećniji sam kad provodim vreme sa svojom decom. Pre neki dan smo skakali na trambolini uz muziku i to je definitivno bio najsrećniji trenutak mog dana”, priča Dejvid za britanski “Guardian”.
Dejvid je uvek pomalo u oblacima
Dejvid smatra da njegovo pisanje ne bi bilo tako zanimljivo da nema decu. Oni mu pomažu da pročisti tunele mašte koji su se vremenom zapušili i zaprljali. Kako kaže, najznačajnija za stvaralački naboj je ljubav iz koje dolazi snaga i moć za prevazilaženje svih prepreka. “Ljubav je kao kada u mrklom mraku pronađete potreban ključ koristeći samo čulo dodira”, objašnjava Dejvid. Iako je postmodernista i pripada grupi eksperimentalnih pisaca koji se poigravaju sa jezikom stavljajući ga u funkciju dočaravanja naučno-fantastičnog konteksta, njegovi su romani daleko od nerazumljivog, pretencioznog štiva. Naprotiv, Dejvidova dela su puna ljudskosti i topline u tim alternativnim svetovima i dimenzijama iz kojih bi trebalo da naučimo nešto.
Dejvid voli da bude okružen prirodom
Dejvid je oduvek želeo da postane pisac. U mladosti je strašno mucao te se oslanjao na pisanje trudeći se da manjak samopuzdanja i nekomunikativnost prikrije ćutanjem i osamljivanjem. To možda nije bilo dobro za njegov društveni život, ali se višestruko isplatilo u pogledu introspekcije, razvoju ideja i mašte. Svi koji ga znaju kažu da je i dan danas izuzetno povučen, ali vrlo ljubazan čovek i dobar prijatelj. Njegova prava priroda vidi se tek kada je prenese na papir. Dejvidova književna karijera počela je kada se iz Londona preselio u Japan i sudario sa sasvim drugačijim svetom i sasvim drugačijom kulturom koju je trebalo otkriti i razumeti. Japan je bio ta prekretnica koja je odredila Dejvidov život u stvaralačkom i životnom smislu. Osim što se ozbiljno posvetio pisanju, Dejvid je u Japanu sreo i ljubav svog života, svoju ženu Keiko sa kojom bira da živi povučeno u potpunoj posvećenosti porodici i pisanju.
Dejvid u Bi-Bi-Si-ju daje intervju u vezi sa “Atlasom oblaka”
Izvori fotografija: 2.bp.blogspot.com, thevarsity.ca, 4.bp.blogspot.com
Maša Lopičić je diplomirani filolog i novinar. Ljubitelj knjiga, filmova, pasa i visečasovnog kafenisanja s prijateljima. Vizionar i večiti borac protiv vetrenjača i nepravde.
