Stavljamo ih u centar svog sveta
Kao da pre njih nismo imale sopstveni život, kao da smo jedva čekale muškarca da nam da smisao, ili kao da naš život ima smisla samo kad imamo muškarca, pa se brže-bolje obavijemo oko njega kao bršljan, pripijemo se i primimo i nastojimo da sve naše aktivnosti, dnevnu organizaciju, interesovanja i sadržaje podelimo sa njim. Kao da nemamo sopstvene obaveze, prijatelje sa kojima želimo da provedemo vreme, ambicije koje nastojimo da ispunimo i ciljeve koje želimo da dosegnemo. Oni neće ceniti ako sve to odbacimo, odložimo i promenimo zbog njih.
Pokušavamo da ih promenimo
Volimo da sve preuređujemo i unapređujemo, to nam je u prirodi. Ali kad smo odlučne u nameri da promenimo muškarca – stalno kritikujemo njegovo ponašanje i kupujemo mu stvari, jer nam se ne sviđa njegovo oblačenje, govorimo mu da treba nastupa odlučnije, da napreduje u poslu, da se zauzima za sebe, da ne bude ovakav ili onakav, a da više bude nešto drugo – on samo čuje da nije dovoljno dobar takav kakav je i pita se zašto smo uopšte sa njim. I toj logici nema šta da se zameri. Kako bismo se mi osećale na njihovom mestu?
