Čak i ako osećate da ste zbunjeni, zaglavljeni, da nazadujete, umesto da napredujete, to zbog nečeg ima smisla i upravo je ono što treba da se dešava. Vaš lični rast se odvija čak i kad se čini da ništa ne ide kako treba.
Vi ne upravljate svetom oko sebe, ali svet oko vas utiče na ono što nosite u sebi. Ako su vremena grozna i vi se osećate grozno, to je plima koja iznosi prljavštinu na površinu – nešto u groznim vremenima rezonira sa toksičnim otpadom koji nosite u sebi. Ako ste dan za danom depresivni, očajni, beznadežni, sužene svesti, obuzeti ličnim proživljavanjima, ako patite sto na sat – u procesu ste čišćenja. Nešto u vama se oslobodilo, aktivirano nečim izvan vas, a upravo ste zbog toga tu, baš sada u strašnom momentu i periodu svoje (i kolektivne) sadašnjosti.
Vaš rast se ne manifestuje kroz vaš uticaj na okolnosti, nego kroz vaše reagovanje na njih. Ako ste se (pod uticajem okolnosti) urušili u sebe i svoj mrak, to je zato što tu imate posla. Imate mnogo otpada koji treba da počistite i bezbedno odložite. Mnogo ekologije, da je praktikujete u svojoj unutrašnjoj bašti – a to je bašta, čak i ako je tlo zaleđeno i golo, ili obraslo u korov i džunglu.
Vaše je da odgovorite izazovu. Da se prilagodite. Da pronađete čemu vas uči to što vam se događa i da se svojski potrudite da savladate tu lekciju. Da stvorite perspektivu iz koje ćete jasno videti da imate izbor – možete stagnaciju i padove videti kao neuspeh ili kao priliku.
Rast nije stalno kretanje napred, ponekad miruje. Ponekad ste mirni u tom miru, sakupljate snagu. Ponekad rast miruje, a vi se grčite unutar sebe, da dosegnete te spoznaje koje će vas napokon pokrenuti.
Ponekad morate da stanete i preispitate to dokle ste stigli, kojim putem i kuda ste uopšte namerili.
