Ponekad, morate odbaciti svaki pokušaj da napredujete i prosto morate da boravite ovde i sada i da shvatite da ste na pravom mestu, u pravo vreme. Da cenite dobre stvari u svom životu. Da osećate zahvalnost za sve što vas je dotle dovelo. Da oprostite ono što još niste. Da razotkrijete i odbacite još neke iluzije. Da iskusite još porođajnih bolova u preporodu svoje duše.
Da skinete još jedan sloj mraka, iako ste verovali da ste sa tim završili. Ponekad vas rast zaustavi, zavrti i lansira u duboko poniranje, jer ima toliko toga što ste preskočili, zaboravili, potisnuli, a što je došlo na red. Iznela ga plima.
Teško je orijentisati se u sadašnjosti u kojoj vam se čini da ne vidite gde leži put i kuda da krenete da biste išli napred. Ne znate gde je levo i da li ste pogrešno skrenuli kod Albukerkija.
Ponekad nema ispravnog načina da uradite stvari. Morate ih uraditi pogrešno. Morate se zaleteti, kad treba da uzmakente, ili ustuknuti, kad treba da potrčite. Ne možete znati šta je ispravno i morate postupati gonjeni strahom i sumnjama, da biste do kraja spoznali i razotkrili te strahove i sumnje.
Mora vam se nešto izjaloviti, da biste otkrili da se i dalje nalazite na plodnom tlu. Iako ste verovali da ste već odmakli daleko, ponekad se morate vratiti, stopu po stopu, i krenuti ispočetka, sopstvenim tragom.
Čak i ako biste u ovom trenutku bili bilo gde, radije nego tu gde ste sada, i dalje se nalazite tačno tamo gde treba da budete. I ako sumnjate u sve, ne sumnjajte u to. Shvatićete, kad dođe vreme da se osvrnete unazad i ponovo obavite neka preispitivanja, gonjeni nekim sumnjama i dilemama. Vi već znate ono što tek treba da naučite. I to je tako.
Naslovna fotografija: instagram.com/parisianamour
Aleksina Đorđević
