Nedostaje nam čak i onaj osećaj sramote, kada se ujutru probudimo i krenu da nas pucaju fleševi. Svako “šta mi je ovo trebalo” ima svoje “ma jednom se živi”. I stvarno se jednom živi, a mi se nismo naživeli prošle godine. Iako smo taman došli u godine kada smo to prerasli, u poslednjih nekoliko meseci smo shvatili da ipak, možda nismo. Ipak, i dalje u nama ima energije da skačemo do zore sa gomilom nepoznatih ljudi.
Ide nam se na Exit, gde će muzika da prožme svaki atom našeg tela. Ide nam se na festival pun šarenih boja, veselih ljudi i osmeha koji se nesebično dele svima. Gledaju nam se Englezi kako se valjaju po blatu, stoji nam se u redu za Toi Toi, gura nam se u onom malom prolazu do Dance arene, ide nam se preko Duginog mosta sa hiljadama ljudi koji imaju istu energiju.
View this post on Instagram
Nedostaje nam more. Nedostaju nam čak i mokri peškiri, pesak u gaćama, girosi sa previše kečapa, koža koja se ljušti, konstantno pomeranje suncobrana, kamenčići među prstima, redovi na granicama, sramota od slike na pasošu…
Možda neko može da nam kaže da smo neiživljeni, i odgovor će biti – da, jesmo. Nismo se dovoljno naživeli prošle godine i želimo da idemo negde gde nas niko neće pitati “Šta ti misliš o vakcinama?”. Želimo da se ljubimo sa nepoznatim ljudima. Da nam najbolja drugarica bude devojka koju ćemo pripiti sresti u WC-u. Da igramo beer pong u skidanje. I znate šta?
Sve ćemo moći to da uradimo ove godine. Svako leto ima svoju temu, a ovog leta tema je sloboda.
Slobodni da ponovo dišemo i živimo po svojim pravilima, spremni smo za naše najluđe leto ikada.
Do sledećeg, naravno.
Naslovna fotografija: instagram.com/loving_inspo25
Tamara Mladenović
