Komunikacija

Da, znaš sve o tome. Odnosno, znaš da je komunikacija najvažnija u vezi i da je neophodno da sa partnerom razgovaraš o svemu. To i inače radiš. Opet, razlika je u pristupu. Treba svakodnevno odvojiti vreme za razgovor, makar petnaestak minuta i duže, svaki put kad je moguće. I tu se ne računa dogovor oko tekućih svakodnevnih stvari, nego o tome kako se osećate zbog stvari koje se dešavaju ili ne dešavaju, o tome da vam u nečemu posebno treba podrška ili vam je nešto posebno zasmetalo – sve što se pojavi neophodno je iskomunicirati, da se ne bi nataložilo i nanelo štetu (a i o tome sigurno sve znaš, iz iskustva). Jedno je prećutati nešto, dok ti se malo ne razbistri u glavi, pa posle par dana inicirati razgovor o tome, a drugo prećutati i ne pominjati, a zatim, kad se sadržaj nakupi, prasnuti u svađi i obrušiti se na partnera sa informacijama koje njemu uopšte nisu poznate (o tome kako si se zbog nečeg osećala i šta si mislila i čega si se uplašila). Uvek treba da informišeš partnera o tome šta ti se dešava i kako se osećaš i uvek treba da budeš zainteresovana za to šta se njemu događa i kako se oseća.

Vreme za sebe

Sa tim si uvek u deficitu, zar ne? A vreme koje odvojiš za sebe, veoma je bitno ulaganje u zajedništvo. Jer moraš malo i da budeš sama, da razmišljaš, da čitaš, da ugađaš sebi, da se malo izmestiš iz odnosa i poneguješ svoj odnos sa sobom, da bi mogla da ceniš ono što ti partnerstvo pruža. A treba da ti pruža pored ostalog i osećaj slobode i komfora – da nisi obavezna da non-stop budeš deo para, da tvoja lična sreća i zadovoljstvo nisu ograničeni na odnose, da si svoja, jer kad si svoja, onda si mnogo bolje i nečija (ulažeš u odnos i svoj integritet i sve što jesi).