Svaki razgovor o seksu pretvorimo u sukob

I ovo je vrlo osetljiva tema – obično, oni žele više akcije, malo promene, više strasti, zavođenja, igre, više seksa, a mi gledamo da obavimo to što pre, da bi nam ostalo više vremena da se odmorimo i naspavamo. Muškarci se vređaju zbog toga, jer osećaju da nisu željeni, a kad izražavaju svoje želje, mi se nerviramo, jer osećamo da nismo dovoljno dobre i da im nismo dovoljne. Uzajamno nerazumevanje stvara neprijateljski stav i emotivni pritisak, i umesto da razmišljamo o tome kako da poboljšamo svoj seksualni život i produbimo intimnu vezu sa svojim čovekom, osećamo se besno i nesrećno – a isto tako se oseća i on. Razmislite o tome i korigujte taj stav, zbog sopstvenog zadovoljstva i zbog negovanja partnerskog odnosa.

Stalno se vraćamo na zamerke iz prošlosti

Kao da muškarci imaju razvijeniju sposobnost da žive u sadašnjosti, a nama je prošlost stalno izvor bola i sukoba – kad se zbog nečeg posvađamo sa partnerom, obično izvučemo neki argument iz ranijih svađa, iz nečega što bi trebalo da bude oprošteno i ostavljeno iza sebe. I kad mislimo i tvrdimo da smo nešto oprostile, u raspravi posežemo za tim i uključujemo u svoje analize i prebacivanja i to nije u redu. Greške ne mogu istinski da se prevaziđu, ako ih zaista ne ostavimo iza sebe. Ali ako smo jednom izgubile poverenje u partnera, verovatno ga nismo ni povratile do kraja, iako jesmo oprostile – otuda otvaranje starih bolnih tema. Bilo bi dobro da smislimo neko iskupljenje i poravnanje, da bismo se oslobodile ružnih stvari iz prošlosti i da ih više ne bismo pominjale, a partner bi trebalo da učestvuje u tome aktivno – da predloži kako bi mogao da se iskupi, ili da nam pruži satisfakciju.

Planiramo bez konsultacija sa partnerom

Pitanje kontrole je još jedno osetljivo pitanje – mi smo praktične i brze i smatramo da smo organizovale stvari na najefikasniji način, a partner samo treba da se uklopi u to. U stvari smo uradile onako kako nama najviše odgovara, a partnera potpuno zaobišle, što će ga verovatno naljutiti, čak i ako mu je zaista jednostavno da se uklopi u naše planove i to mu ništa ne remeti. Ovakvo žensko ponašanje oni shvataju kao isključivanje iz odlučivanja, što ih stavlja u poziciju deteta i osećaju da se njihova inteligencija i organizatorske sposobnosti potcenjuju. Bilo bi dobro da steknemo naviku da ih konsultujemo – da predlažemo planove i korigujemo ih zajedno sa partnerom.

Izvor fotografija: instagram.com/couple

Brankica Milošević

Comments