Ne traže izgovore
Oni ne nude suvišna i neistinita opravdanja drugima, baš kao što ih nemaju ni pred sobom. Kad pogreše, odmah se javljaju i preuzimaju odgovornost i gledaju kako mogu da poprave ono što su uradili – bez obzira da li se radi o grubom ponašanju, o postupku kojim su povredili voljenu osobu, o nedostatku svesti i nehatu, o propustima na poslu, zaboravljanju dogovora…
Šta god da je u pitanju, kakvu god grešku napravili, jaki i autentični ljudi će se u takvoj situaciji razlikovati od ostalih po tome što neće čekati da ih neko prozove, već sami priznati svoju grešku, prihvatiti posledice, izvinjavati se, tražiti oproštaj. I zaista će se truditi da im se to više ne desi. Takođe, umeće da kažu i nešto sasvim zaprepašćujuće, kao što je “ne mogu da vodim računa o tome, jer mi to stvarno nije važno i ne mislim da je to moja odgovornost, dakle ovakve situacije će se opet dešavati – kako to da rešimo?” I to neće biti arogancija, nego puna svest o tome šta prihvataju i šta ne, kao i spremnost da pronađu neki kompromis.
