Pojedina uverenja godinama potvrđujete, dok ne počnete da radite na tome da ih se oslobađate, neke spoznaje steknete spontano, neke lekcije učite uvek iznova, nešto saznate, ali vam to ništa ne pomaže da promenite ono što znate da treba da menjate, neke stvari vas potresu tako duboko i temeljno da se menjate ne primećujući… Kad steknete dovoljno iskustva (i godina) i okrenete se, vidite da ste pojedine zablude razrešili, da ste neke apsolutne istine doveli u sumnju, i da nijedan odgovor nije završen tačkom, već novim pitanjima. Ovo su pojedine spoznaje koje verovatno delite sa ostatkom sveta koji sazreva i razvija se…
Reči su važne
Reči su prazne ako dela ne stoje iza njih, slike govore više od reči, to su samo reči – na mnogo načina, društvo šalje poruku da su reči precenjene i da su dela važnija, a opet, u početku beše reč… Među najvećim vrlinama je držanje reči, ispunjavanje obećanja, govorenje onoga što misliš i osećaš. Ljudi su jedina vrsta na zemlji obdarena govorom – sporazumevamo se rečima, jednako kao što su reči izvor nesporazuma. Ultimatumi se izriču rečima, istorija se zapisuje rečima. Ako nekoga volite, a to mi nikada ne kažete, živite sa osećanjem da vas guši neizrečeno. Svoje misli i osećanja izražavamo rečima, češće i ekspresivnije nego delima. Važno je ono što govorite, kao i ono što ne izgovorite. Reči imaju težinu, a „pero je ubojitije od mača“.
View this post on Instagram
Neznanje nije blagoslov
„Blago niščima, njihovo je carstvo nebesko“, „oprostite im, jer nisu znali šta čine“ – od jabuke sa drveta saznanja na dalje, znanje je opasan alat, ali neznanje je opasniji. Bolje je znati najgoru istinu, nego živeti u najlepšoj laži – ili u neznanju. Ionako je sve što saznajete u toku celog života, samo otkrivanje vrha ledenog brega. Uvek će biti beskrajno više onoga što ne znate i što ne možete stići da saznate za života, a sve što znate, proširuje vaše granice.
Sami sebe možemo da iscelimo
To je jedno od najvažnijih saznanja koje je najteže praktikovati. Čovečanstvo beži od odgovornosti, svako traži nekog da mu reši probleme, ili nekog koga će okriviti za svoje probleme, ko će preuzeti njegovu odgovornost. Vrtimo se u krugu krivice i bežanja od posledica. Jedino što možete uraditi jeste da prihvatite odgovornost za svoja stanja i osećanja, jer tada možemo sebe da iscelimo i da pomognemo drugima da nađu svoje isceljenje.
Važno je da sebi oprostite šanse koje niste iskoristili
Vreme mladosti je gramzivo i neselektivno – uzimate sve što se pojavi, sve što deluje zanimljivo, što liči na avanturu, ne birate. Sve je izazov i ne razmišljate o tome da li treba da odgovorite na svaki izazov. Vremenom se umorite od toga, pa počnete da propuštate prilike da odgovorite na određene izazove. To mogu biti male stvari, ili velike, za koje niste imali energije, ili ih niste prepoznali kao važne. Važno je da, kada shvatite da morate birati u šta ćete ulagati svoju energiju, naučite sebi i da oprostite zbog propuštenih šansi. Nekako, na kraju dana je uvek sve onako kako je trebalo da bude.
