Da li ste i vi nekada upoznali one ljude, skeptike, koji na sve što im kažete odgovore sa “Verovaću kada vidim svojim očima”? Ili ste možda i sami bili jedni od tih ljudi? Ukoliko je odgovor da, ovo je savršen tekst za vas, koji će vam otvoriti oči, inspirisati vas, pokazati vam i dokazati da savremene tate heroji postoje. A gde imamo tatu heroja, imamo i srećno i ispunjeno dete. Vreme je da otkrijemo svetu te očeve za primer, koji su isto kao i mi stvarni ljudi, a ne “mitska bića”. I pritom, to nisu tate koje su uradile nešto potpuno vanredno, ali ono što jesu uradili je najvažnije od svega – bili su tu.
U okviru jedinstvenog projekta “Tata, moj heroj od prvog dana”, u saradnji sa brendom La Roche-Posay, organizovali smo konkurs za tate heroje. Sa ponosom možemo reći da nam je stiglo više od sto prijava, a među njima smo, nimalo lakom selekcijom, odabrali tri najposebnije, koje su nam ugrejale srca i dokazale da na svetu postoje tate kakve svako dete priželjkuje.
U pitanju su Zoran Lalović, Sava Šovljanski i Mario Đorđević, a ovo su njihove jedinstvene priče.
Zorana Lalovića na konkurs je prijavila njegova supruga Tijana, sa kojom ima troje dece – a trenutno je na putu i četvrto! Ona je i sama rekla kako ne postoje reči kojima bi zaista opisala to koliko je Zoranova uloga značajna u životu njihove porodice. Zoran je prisustvovao rođenju svakog svog deteta u porodilištu, a koliko je to Tijani bilo značajno možda ponajviše govori njena izjava “U šali kažem da me je on i porodio”. U periodu zabavljanja sa današnjom suprugom, Zoran nije sanjao o deci, ali kada su ona došla na svet, kako sam kaže, shvatio je da je porodica nešto najbitnije i najvrednije u životu.
Nakon trećeg deteta, Tijana se morala vratiti na posao, a njeno radno vreme od 10 do 18 časova bilo je veoma nepogodno za podizanje troje dece. Ipak, tada je Zoran definitivno stupio na scenu, svetla reflektora uperila su se u njega, a on je svoju ulogu odigrao bez greške. On je preuzeo kompletnu organizaciju oko dece. Bio je zadužen za sve aktivnosti, od njihovog odvođenja u vrtić i vraćanja kući, preko svakodnevnih raznovrsnih aktivnosti, do pripremanja obroka! Zoran je pokazao da je tata superheroj, jer je u potpunosti predan svojoj deci. Zoran je ponosan što je tata, i srećan što ga je supruga navela na ideju o velikoj porodici. Kako kaže, porodica je vredna svih neprospavanih noći i isflekane odeće, jer nema cenu.
Savu Šovljanskog takođe je na konkurs prijavila supruga, Aleksandra Šovljanski. Sava je prisustvovao prvom Aleksandrinom porođaju, a prisustvovao bi i skorašnjem, drugom, da je bilo dozvoljeno. On je učinio da Aleksandrin dvanaestočasovni porođaj deluje kao da je trajao samo minut, zasmejavao je, pričao joj, pokrivao je… što je sveukupno na kraju za oboje bilo jedno nezaboravno iskustvo. Aleksandra voli da naglasi i to da nije pao u nesvest, iako je pratio ceo proces, a Sava kaže kako smatra da bi svaki suprug u ovoj situaciji trebalo da bude potpora svojoj supruzi.
Nakon toga, Sava je nastavio da bude nezamenljiva pomoć. Kupanje, hranjenje, svi kućni poslovi bili su i njegova dužnost, i prihvatao ih je sa lakoćom. Razlika između Savinih i Aleksandrinih ćerkica je samo 13 meseci, što znači – dve bebe u kući istovremeno, ali oni zajedničkim snagama sve postižu. Starija ćerkica više je vezana za tatu, apsolutno ga obožava, a čak joj je i prva reč bila upravo – tata. Sava je taj koji je zadužen za kupanje i stavljanje beba na spavanje, a Aleksandra za Savu kaže da je pravi “taja”, koji je presrećan što mu se želja da ima ćerke ostvarila. Sava kaže kako je dobio potpuno novi smisao i novu dimenziju pogleda na život otkako je postao tata, i kako je pun očinske ljubavi i ponosa na to što je baš on tata svojim ćerkicama.
Maria Đorđevića je na ovaj konkurs prijavila supruga Jelena, koja je čak svoje reči hvale za supruga napisala u stihovima. Mario i Jelena imaju dvoje dece, koje zajedno odgajaju, čuvaju i vole, a kroz Jeleninu pesmu možemo steći utisak o tome koliko Mario uživa u bliskosti sa svojim sinovima. Mario kaže da mu se kada je postao otac ostvarila najveća životna želja i kako su rođenjem njegovog sina u njemu nastupila zrelija i drugačija razmišljanja. Čak, ima i angedotu u kojoj se spremao na presvlačenje starijeg sina, Arsenija, koji se baš u trenutku kada je Mario na sekund okrenuo glavu, upiškio i natopio mu odeću. Mario nam ovo govori kroz smeh, prisećajući se sa radošću čak i ovakvih trenutaka, koji su neminovni u odgajanju beba.
Takođe, Arsenije je patio od atopijskog dermatitisa, koji mu se rano javio kao crvenilo i neprijatan osećaj na koži. Srećom, Mario i Jelena su otkrili ovo stanje kože u ranom periodu, i na vreme su reagovali. Mario kaže kako im je u nezi kože njihvog sina najviše pomogla upravo La Roche-Posay Lipikar linija proizvoda, o kojoj možete više pročitati u našem kutku o nezi na kraju stranice. Simptomi dermatitisa su se povukli već nakon nekoliko dana, ali Mario i dalje neguje Arsenijevu kožu ovim proizvodom, jer on pored delotvornosti, sprečava povratak simptoma atopijskog dermatitisa. Mario kaže da je ponosan što je tata i da sada ima novi smisao svog života, jer ga deca čine istinski srećnim.
Pesmica o tati:
Svako ima nekog svoga, neko seku, neko batu,
al’ ko Arsa i Despa, zbilja niko nema takvog tatu!
Zabavniji od klovna, tvrdoglaviji od ovna,
a za kafe tata-mama, e takav je baš naš tata!
Sa tatom Arsa ručak kuva i maloga brata čuva!
Tata nežne ruke ima, miluje nas, kad nas kupa,
ciči Arsa i smeje se, rukama o vodu lupa.
Guguta i mali braca, kad ga tata po vodici baca.
A onda ih izmacka, sve od glave pa do pete,
da nam svako bude spokojno i čisto dete!
Znajte, deco, da su bajke, kad očevi vole majke!
Dakle, drage mame, ali i drage tate – evo dokaza da su tate heroji svuda oko nas. Možda je neki od njih baš danas prošao pored vas ulicom, a da to niste ni znali. Možda je neko od njih stajao iza vas u redu u prodavnici, sa kašicama za bebe i svežim voćem u korpi. Možda je stajao na autobuskom stajalištu, čekajući prevoz da ode do vrtića. Možda ste ga videli u prolazu. A možda ste taj tata, ili možete taj tata postati – baš vi.
Produkcija: WANNABE MEDIA
KUTAK ZA NEGU KOŽE
Dečja koža je nežna i osetljiva i traži posebnu negu i posvećenost roditelja. Usled genetskih predispozicija, od trećeg meseca starosti može doći do hronične upalne bolesti kože, atopijskog dermatitisa, koji slabi zaštitnu barijeru dečje kože. La Roche-Posay laboratorije su pre 20 godina stvorile liniju LIPIKAR namenjenu tretiranju upravo ovog tipa suve i osetljive kože beba i dece, sklone ekcemima.
U našem kutku nege, saznajte sve o atopijskom dermatitisu, koji su njegovi simptomi i na koji način ga možete efikasno tretirati proizvodima iz LIPIKAR linije.
Pogledajte i sve informacije o proizvodima iz La Roche-Posay LIPIKAR linije namenjene suvoj i atopiji sklonoj koži beba, dece i odraslih.
Sve informacije o La Roche-Posay proizvodima,
kao i savete dermatologa,
možete pronaći na websajtu laroche-posay.rs
i na društvenim mrežama.
