Ako bi trebalo da krenem od sebe, jasno je zašto sam odabrala baš ovaj naslov – jedino zajedničko što su mnogi bivši imali sam ja. Ali nije uvek bilo tako. Povučena prvom ozbiljnijom vezom koju sam imala, birala sam crne, dominantne, ekstrovertne i momke sklone flertovanju (U nekoliko slučajeva, u baš ranom periodu tzv. prikupljanja životnih iskustava nazvala bih ih kretenima). I lagano je ta verzija moga princa postala tradicija (zamislite kako iznad ovog princ krupnim slovima iskače sarkazam). Jednostavno nisam drugima davala priliku.
Imate li tip muškarca na koji padate?
I nije mi išlo. Jeste, bila sam emotivno nezrela, zbunjena, hirovita i nesigurna, ali mi je lagano postajalo jasno da to možda nije ono što tražim, da me guši njihov karakter i potreba da sve kontrolišu. I svom snagom logike koju sam uspela da skupim, naterala sam sebe da otvorim oči i za drugačije momke, da izađem sa jednim plavim i stidljivim i vidim hoće li mi nebo pasti na glavu. Postupala sam oprezno, koristila dobro savladane lekcije metodom glavom-u-zid-dok-se-mozak-ne-probudi i bila iznenađena koliko sam opuštenija bila u društvu nekog ko me je zaista slušao i ko nije jurio da mi nešto objasni, jer je on sve već video i saznao. Osećala sam čudan nalet samopouzdanja i moja koža mi je baš lepo pristajala. A drama i filmskih rasprava stvarno sam bila spremna da se odreknem.
