Lako se ugrađuje i još lakše održava – redovnim automatskim aktiviranjem. Gde da nabavite jednu takvu spravu? Pogledajte ponosnog vlasnika – u ogledalu. Imate je. I kako da je, dođavola, isključite?
Prvi korak je, naravno, da shvatite da je imate. Ugrađena vam je, instalirana genetski, aktivirana na rođenju.
Paklena sprava nema inteligenciju, ali se služi vašom i zato je savršeno delotvorna. Ona barata jednom informacijom – vašim stavom, ubeđenjem čvrstim kao stena. Obično takvog ubeđenja nismo ni svesni, pa ga i ne dovodimo u pitanje.
To ubeđenje, taj fiksirani stav definiše neki deo naše ličnosti, koji iskustvom stalno potvrđujemo. I ne sumnjamo da se radi o automatizmu, o prostoj mehanici, koja se služi našim sistemom poimanja stvarnosti. Mi samo prepoznajemo posledice, koje se uporno ponavljaju. To je ono iskustvo koje nas natera da se zapitamo zašto se meni to uvek događa, ili zašto nikad ne uspevam…
Fiksirani stav zbog koga vam se neki scenario uporno ponavlja, možda glasi nikome ne mogu da verujem.
Ako hoćemo da se bavimo sobom, već znamo gde ćemo sebe sabotirati. A možda je vreme da otkrijemo kako. I da prestanemo
I vi ne znate da je to tako. Ali primećujete da vas od detinjstva svi izneveravaju. Nije vam opstalo nijedno prijateljstvo, svaka veza se okončala zbog prevare, uopšte, u svim odnosima sa ljudima, vi ste povređeni i izigrani. Ne radi se o tome da vi niste u stanju da započnete odnos pun poverenja. Naprotiv, žudite za takvim odnosom i lako mu se prepustite. I sve bude u redu neko vreme, a onda vas taj neko povredi, izda, izneveri, prevari. Kao da vaše poverenje svaki put biva kažnjeno. Na kraju ćete posumnjati da se ne radi o drugim ljudima, da nije do njih, nego do vas.
Samosabotirajuća automatika radi tako da stalno potvrđuje vaše ubeđenje o kome nemate pojma. Ali rekosmo, automat je glup. Radeći uvek na isti način, skrenuće vam pažnju i dovesti vas tačno na prag suštine problema. Ako ste pametni. Ako niste previše ogrezli u negaciji, strahu, odbacivanju, iluzijama i lažima.
Ako jeste, poverovaćete da su svi oko vas izdajice. Potvrdićete svoj fiksirani stav na svaki način, i skočićete sa tramboline realnosti, tako da više nikad nećete prestati da odskačete. Sve više uvis. Dok potpuno ne odlepite.
Međutim, ako ste posumnjali da vas nešto nepoznato u vama tera da se vrtite u istom vrtlogu iskustva i zaključaka i da to prosto, ne može biti istina, jer istina omogućava da nešto prihvatite i nastavite dalje, da proširite vidike, onda ste pametni. Pametan čovek je u stanju da paklenu mašinu samosabotaže upotrebi u korist sopstvenog razvoja. Da joj prepozna dejstvo, da je locira i demontira.
Nemojte misliti da možete sami. Znate li nekog samoukog minera? A da je još uvek živ?
Onog momenta kad ste prepoznali dejstvo, kad ste posumnjali da se u vašoj strukturi krije ono što vas stalno sabotira, napravili ste najveći korak u introspekciji, u razumevanju sebe i uviđanju istine.
Da biste demontirali minu, potrebno vam je stručno vođstvo. Jer to je proces. Možda je važno da osvestite momenat kada je neko ubeđenje nastalo, a možda se ono formiralo postepeno, pa je važnije da ga razotkrijete u njegovoj neistinitosti, da ga sučelite sa potpuno suprotnim ubeđenjem i da pronađete balans u onome što je istinito.
A to nije samo stvar inteligencije i rezona, nego je i emotivni i energetski proces, kroz koji ne možete voditi sami sebe, čak ni kad znate kako to radi. Kao što nećete oklevati da pružite pomoć, ili da nekome preporučite stručnu pomoć, tako ne treba da oklevate ni da je zatražite. Ne zato što vam nešto fali, nego zato što više ne želite da vam fale uvek iste stvari.
