Dakle, hvala na komplimentima, ali nisam ja pametna, nego sam ja. A za to ne treba pameti, nego herca. Petlje. Muda. Zanimljiva imena ima hrabrost, vrlo organska, primećujem. E pa, meni baš lepo ide da budem ja, naročito u poslednje vreme, od kad sam rešila da ostanem na svom nivou i da ne spuštam svoju vibraciju, da ne pravim kompromise u nastojanju da se približim onima koji nisu ja. To je posledica jednog pametnog razgovora, (koji se uopšte nije vodio na nivou uma), o višoj i nižoj frekvenciji.
Jednom sam na nekom predavanju čula da viša frekvencija može da podigne nižu, ali da niža ne može da spusti višu. I sve od tad sam bila u rebusu – kako je to moguće, kad ja vidim da se dešava upravo suprotno. Pošto nisam o tome razmišljala, došao je momenat razmene (na višoj frekvenciji) u kome sam to mogla da razumem. Dakle, istina je, viša frekvencija (vibracija) podiže nižu. Kad se dešava da je spušta, to ne radi ona – niža vibracija – nego to radim ja sama (i svi koji rade to isto, u nastojanju da se približe „normali“). Prostije rečeno, spustiš se na nečiji nivo, da bi vodio nekakav razgovor, jer pretpostavljaš da ta osoba ne dobacuje do tvog nivoa. Tačno je da ne dobacuje, ali ako se spustiš na njen nivo, uskraćuješ joj priliku da oseti višu vibraciju i da posegne ka njoj.
Kad sam to uvidela, prestala sam to da radim. Prestala sam da oklevam da budem ja. I od tada, svako malo me neko pohvali kako sam pametna. Volela bih ja da budem pametna, verovatno bih bila mnogo praktičnija, delotvornija, promišljenija, materijalnija. Ovako sam samo hrabra da budem to što jesam, pa ponekad kažem (i uradim) nešto istinito, što neko prepozna.
U stvari, ne bih volela. Ma ne mogu sebe ni da zamislim kako vodim pametan život. Pamet mene ne zanima. Ono što me zanima je mudrost.
Naslovna fotografiija: instagram.com/esteticpart
Aleksina Đorđević
