Kada shvatimo da pametniji ne treba da popusti već da istraje u svojim namerama pod pokroviteljstvom ideje da su tvrdoglavost i bandoglavost dva različita pojma, naša pobeda počinje. Naime, bandoglavost je mana – zacrtano i bezobrazno ne dozvoljavati pametnijem da ispravi krive putanje naših umnih tokova kada sve okolnosti plešu u ritmu sagovornikove koristi je bezobrazno. To pravi čovek izbegava. Povinuti se i dopustiti da pametnija i snažnija ruka pomazi, a glas posavetuje nije ni greh, a nije ni poraz. Tvrdoglavost je vrlina. Biti svoj i voleti. Lomiti, ujedati i boriti se za svoje. Kao Amazonka. Kada se tu umešaju primese tolerantnosti i aktivnog slušanja eto punog pogotka.
Pamet je vrlina koju retko ko ima
Evo kako pametniji ne dopušta:
Ne okreće obraz i ne dopušta drugi šamar – podmuklo se nasmeje prvom udarcu u lice i sutradan dželata porazi partijom šaha sa životom u kojoj kraljevskom pijunu spada kruna, a ostaje i bez glave – ili bar onoga što je u njoj. Pametniji krene napred i ima nekog ko će pomilovati udareni obraz.
Pametniji ispisuje normative ponašanja, nenasilno i ne nameće svoje reči kao poslednje. On sopstvenim hodom i pogledom uprtim ka visinskim idealima i ljubavima ne dopušta ništa izlizano, podrugljivo i ispod proseka. Jednostavno – ne trpi svakog i ne trudi se da udovolji svima. Pametniji jednostavno ode.
