Sa stanovišta medicine, odavno si več matora – ako se pojaviš u porodilištu posle tridesete, saznaćeš da si starija prvorotka, ali zato ti niko ništa neće spočitavati ako u petoj deceniji budeš rađala treće ili četvrto dete.
A ti – evo te u punoj snazi, još uvek sveža kao ruža, jaka kao zemlja, zdrava kao dren, sočna kao jabuka i ne samo da si svetlosnim godinama udaljena od porodilišta, nego si izgleda i kosmičkim crvotočinama udaljena od mogućnosti da uopšte neko saspe u tebe nešto sperme, koja bi mogla da se primi.
Možda je panika odavno prerasla u očajanje. Možda si upravo izašla iz braka koji je bio poraz u svakom smislu – niti se primila sprema, niti se ljubav pokazala kao sila koja sve pobeđuje, niti si ti jača, stabilnija i svesnija. Samo užas, samoća, očaj.