Svakog papučara koga sam ikad upoznala potpuno je bolelo uvo što ih kvazimačo tipovi zezaju i prozivaju. Jer oni znaju šta im je važno – žena koju vole, pre svega.
Zato što su oni retka sorta muškaraca senzibilisanih na ženske potrebe i osećanja. Toliko da su u stanju da ne ispale ženu – svoju devojku ili svoju majku – zbog utakmice i piva sa drugarima, ako su se prethodno dogovorili da će provesti veče zajedno ili da će pomagati u ljuštenju paprika i spremanju ajvara.
Muškarac kome je prioritet dogovor sa ženom, koji se drži tog dogovora i koji se pre svih drugih dogovora konsultuje sa njom, da usklade planove i tajming jeste muškarac od poverenja, koga žena poštuje i voli, na koga računa i kome veruje.
Ostali su ispaljivači, slabići, primitivci, pičke i sve ostalo što nemaju pojma da jesu, dok misle da su baš muškarčine i da će oni postaviti žene tamo gde im je mesto.
A gde je ženama mesto ako nije na prestolu i u muškom srcu?
Sposobne su žene da se ustoliče i krunišu na bilo kom mestu za koje verujete da im pripada – u kuhinji, u spavaćoj sobi… ima li još neko mesto koje sam propustila da pomenem?
Oni retki muškarci koji svoje žene poznaju, vole i prihvataju, koji se ne boje bliskosti, pripadnosti i partnerstva prozvani su za papučarstvo, zato što prosto neće da ispale svoju ženu nikad, a hordi neuparenih sa kojom se povremeno druže to izgleda kao da on ispaljuje njih.
Jedini muškarci koji ženama nešto vrede jesu oni koje ostali muškarci prozivaju kako su papučari
Kao da to nije normalno.
Da li bi i jedna žena odbacila dogovor sa svojim muškarcem zbog drugarica? Možda bi se pokidala da uskladi iznenadno pojavljivanje prijateljice koju nije dugo videla sa dogovorom koji ima sa dečkom, pa bi kompromisno svi zajedno negde izašli, ako iznenadna drugarica baš nema drugi termin. Ali isto tako, ne postoji drugarica koja bi se naljutila ako ne može da uglavi termin za viđenje, zato što njena drugarica poštuje dogovor sa svojim dečkom.
Ili se varam?
Možda ima posesivnih prijateljica, ali one su svakako daleko od prebacivanja drugarici da je robinja. Jer su svesne da joj zapravo zavide što ima takvu vezu, koliko god bile posesivne i nezgodne.
Osim toga, pojam papučara nema odgovarajući potcenjujući par u ženskom rodu. Ako je žena podređena muškarcu, prema proceni drugih žena, ona ili trpi nasilje ili je potpuno blesava, ili i jedno i drugo i one se neće ustručavati da o tome otvoreno govore i ponude joj pomoć, kritiku, savet. Ako prosto ima vrlo prisnu vezu sa svojim muškarcem, prihvatiće i njegovo društvo, mada ne baš oberučke. Možda će se druženja odvijati tako što će ona okupljati drugarice kod kuće, a on će kuvati kafu, služiti grickalice i družiti se usput. Kao pravi papučar.
Jednom sam čula jednog mudrog gospodina, koji je prevalio šezdesetu, kako objašnjava koliko su muškarci blesavi što se brane od papučarstva i što ga se boje. Jer to je udobna pozicija, predviđena za muškarca sa ženom, u kojoj su uloge prirodno podeljene. Ona razmišlja i organizuje, on je izvršna snaga i ne mora ništa da misli i improvizuje, da pogađa i domišlja se. Samo treba da uradi ono što mu je rečeno, kad mu je rečeno. Ako to nije dovoljno dobro, ili se pojavi neka greška, to je verovatno do organizacije i osmišljavanja, a ne do izvršioca. Preuzimajući odgovornost za delotvornost, on veći deo ostale odgovornosti prepušta ženi. I to je prirodna podela uloga, afirmativna za ženu i vrlo udobna za muškarca. U zdravim vezama, kažu, te uloge se smenjuju kad dođe do napetosti i zasićenja, muškarac preuzima organizaciju i koordinaciju, a žena izvršava zadatke, koliko da odmene jedno drugo i uvere se da su kompletno sposobne ličnosti, neizvitoperene podelom uloga.
Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
