Ono što pri pozdravu i stisku dve ruke možemo čuti jeste svega par slova imena ili što je “začudo” danas retkost čak i ono “Drago mi je”. Niti ko planira izgovoriti, niti ko planira čuti karakterne osobine, lična priznanja, lična nezadovoljstva novopečenog poznanika. Nikoga to u prvi mah ni ne interesuje. Tek ako u prvih pet minuta razgovora počnete da ličite na potencijalnog “baš traženog”, “ortaka” i tome slično. Ne budete li odgovarali kalupu ili ciljnoj grupi u datom tajmingu, vaša “lična karta” postaje nebitna.
Podrobno poznanstvo prepušteno je vremenu, prostoru i svemu onom što će tek doći. Prilike za hvatanje beleški o karakteru nekoga, o nekome uopšte, daju se veoma često.
Za početak, oslušni. Čak i kada konverzacija nije direktno usmerena ka tebi. Ipak oslušni. Čak i ako si razgovore slične tom čuo nebrojeno puta. I dosadni su. I stereotipi su. Ti oslušni. Sutra već može iz krajnje neformalnog dijaloga proizaći neki mnogo ozbiljniji, pitanja i podpitanja, testovi ličnosti, potkrade se greška i potom rečenica koja je beskrajno duga i teška, koja toliko peče i zbog koje se grizeš za jezik. To je ona: “Ne slušaš me…”. Potom pokušaš da neprijatnost u vazduhu svedeš na minimum i dobaciš onu čuvenu “Nisi nikada pričao o tome…”. A onda sledi ona još poznatija “Ne, nego nikada nisi pitao…”. I tada se zapitaš…
Tvoje vreme teče – dokaži se ili idi, jednostavno je
Glavni adut jeste i uvek će biti razgovor, ali tajno oružje poput govora tela, gestikulacije ili prosto načina, načina tog nekog, jeste veoma važno. “Čitaj između redova” gledajući način na koji pali cigaretu, način na koji korača, način na koji se smeje… Kako peva, kako žvaće, kako ćuti… Saznaćeš mnogo.
Neke stvari definitivno najbolje izgovorimo u tišini. Neke stvari najbolje dočaramo kada zažmurimo. Za neke teme znamo zašto su zabranjene. Za neke teme znamo zašto su teške. Moja priča je moj život. Ne poštuješ li moju priču, ne poštuješ ni mene. Ne tražim da sve znaš, ne bi ni trebalo da sve znaš. Tada bismo imali istu priču. Samo je potrebno da ponekad ćutiš. Da ćutiš i tako ćutke pozabaviš se svojom pričom. Jer kao što rekoh moja je priča moj život. A moj život je samo moj.
Izvor fotografija: tumblr.com
Jovana Stojmenović čvrsto veruje u osobine horoskopskog znaka škorpije, i često se poziva na iste. Uglavnom je racionalna, mada se ponekad zagubi u sopstvenim mislima i beleškama. Nedavno je krunisana za internacionalnu dragu Savetu.
