Tih par dana nije bilo padavina, ali je nebo bilo sivo, zimski dani kratki i mračni. U lutanju smo provodile po 14 sati dnevno, a pauze za obroke i kafu smo koristile da se ugrejemo u zatvorenom prostoru. Beč je svetski popularna destinacija i broj turista nije bio značajno umanjen čak ni po ovakvom vremenu, samo su se gužve preselile sa trgova, ulica i turističkih atrakcija pravo u restorane, barove i poslastičarnice. Ljudi su bukvalno stajali u redovima ispred vrata ovih lokala kako bi dočekali slobodan sto.
Prater
Prvo što smo Sneža i ja uradile jeste pridruživanje jednoj od onih free walking tours. Tako smo prikupile osnovne informacije o strogom centru grada, arhitekturi, istoriji. Ostatak dana smo nastavile upoznavanje tog prvog kruga. Popele smo se na vrh južne kule Stefansdoma jer smo želele da doživimo taj pogled. Iako vremenski uslovi nisu bili sjajni za dobre fotke, samo iskustvo penjanja preko 343 kružne stepenice, u kuli unutrašnjeg prečnika oko 150cm, sa povremenim mučninama i vrtoglavicama, bilo je fantastično! Napomena: nije za plašljive i klaustrofobične.
Hudertvaserov muzej
Sledećeg dana, koji je bio i slavljenički, kupile smo metro kartu, iz zdravstvenih razloga, i uputile se ka malo udaljenijim tačkama, kao što su Prater i Šenbrun. Pogled iz kabine velikog točka mi nije bio toliko upečatljiv kao onaj iz kule čuvene katedrale u samom centru, ali mi je bilo interesantno saznanje da je moguće zakupiti celu kabinu na nekoliko sati i u njoj organizovati neki od obroka, koktel ili sličnu proslavu, sa sve poslugom.
Hundervaserhaus
U nekim prethodnim posetama Beču nisam posetila dvorac Šenbrun, zbog gužvi prvenstveno. Snežina je želja bila da odemo i do njega, a velika hladnoća se pobrinula za velike gužve. Zapravo, čitavog tog dana smo kontinuirano stizale u pravo vreme na pravo mesto. Sve redove smo promašivale, pa se činilo kao da gužvi nema. A bilo ih je. Ali u momentima kada mi već sednemo za slobodan sto, ili u momentu kada izlazimo napolje.
Sve je lepše kad sine sunce u parku Šenbruna
U parku iza dvorca, koji je sasvim bio pod debelim snegom, nije bilo ničega interesantnog pa smo se odmah uputile uzbrdo, ka Glorieti. Kada smo zadihane stigle do vrha sinulo je sunce i sve oko nas je postalo fantastično. Najzad smo dobile i inspiraciju za fotografisanje. Smejale se i glupirale. A kada smo se dobro smrzle ušle smo unutra na kafu i slatkiš. Najlepši deo čitavog putovanja, tih par sati u prelepom enterijeru Gloriete. Toplo, osunčano, sa pogledom na snežni Beč.
Glorieta, vrhunac dana, rođendana, putovanja
Posle toga smo sve češće ulazile u lokale, pa čak i butike. Ovih par sunčanih sati unutar i oko Gloriete bili su vrhunac dana, čak i putovanja, i posle njih sve drugo je bilo manje uzbudljivo. I dalje ću zimi radije izabrati odlazak na planinu nego u bilo koji grad, ali mi ovo putovanje u Beč ostaje jedno od omiljenih zimovanja.
A koji grad je vaša omiljena zimska destinacija?
Tekst i fotografije: Maja Gajinov, Ptica na žici
