Onaj ko uživa u prednostima paralelne veze, snosi i njene posledice. A to je najčešće muškarac. Žene su takođe u stanju da balansiraju, ali retko će neka devojka imati dvojicu momaka istovremeno, duže vreme. Momcima se češće dešava. Obično tako što ne žele da izgube vezu u kojoj su, a zaljube se, osete izazov kome ne mogu da odole i samo se nađu u situaciji da idu od jedne do druge i da, kad se ujutru probude grleći žensko telo, moraju prvo da otvore oči i pogledaju ko im je u zagrljaju, pre nego što izgovore pogrešno ime.
U početku, deluje kao da je muškarac na dobitku. Dve žene ga vole, život mu je buran i ispunjen, seks raznovrstan.
Samo, da bi paralelna veza funkcionisala za njega, jedna od njih dve je regularna devojka i nema pojma, a ova druga je legitimna ljubavnica, za koju svi znaju, osim njegove devojke. Takođe, druga je svesna svog položaja i drži se najbolje što ume.
Vreme prolazi. Ali vreme radi za nju. Drugu. Ona zna da je pristala na polovičnu vezu, da deli momka sa drugom devojkom, ona zna njegove razloge, ona zna mnogo o njihovoj vezi. Ona je u prednosti, jer zna, koliko god izgledalo da je njen položaj ponižavajući. Ona se ne nameće, ne osuđuje, ne drami, ona čeka.
Zato što zna da to sve ne može da traje još dugo i da će do nekog raspleta doći, kad njegova devojka sazna. Neće saznati od nje. Ona neće prodati svog dragog. Štitiće njegove interese bolje od sopstvenih.
Ona ga voli i želi da bude sa njim u bilo kom aranžmanu. Ali kad dođe do raspleta, spremna je da preuzme ulogu prve.
Obično on ima dugu vezu, a onda se pojavi ona druga i onda on ima dve veze
Njena najveća prednost je upravo u tome što je upoznata sa celom situacijom, što nije ona ta koju on vara i koja će biti u šoku kad to otkrije.
Pod pritiskom dve veze pune ljubavi, on će morati da odluči. Baš zato što ga niko ne primorava. Regularna devojka nište ne sluti, a nezvanična ništa ne traži od njega, osim da bude sa njim kad on hoće i može. I tako, on počne da oseća grižu savesti zbog devojke, a druga je pridobila njegovo poverenje svojom istrajnošću.
Jer paralelna veza je igra strpljenja, koju igra jedna osoba.
Ona druga.
Ona gradi vezu, posvećena je i predana i potpuno se oseća i ponaša kao njegova devojka. Ona mu pripada. I to je sve što treba da čini. Pitanje je, koliko dugo. Ali verovatno ne veoma dugo.
Nije potrebno da mu ona nameće bilo šta, da bi osećao pritisak. I da bi u jednom trenutku rešio da više ne može da ga podnese.
I tako, u prelomnom trenutku, on zatiče sebe rastrzanog između dve žene. Jednu ne želi da izda, povredi i ostavi, a svestan je da to sve vreme čini, iako ona još ništa ne zna o tome. Drugu voli i ne želi da ostane bez nje. A ona ga ne tera da napravi izbor. Samo prima svim srcem sve što joj pruži. I nju povređuje i izdaje, samo što mu ona to ne prebacuje. Ona uzima šta joj se daje i daje sve što ima.
I onda se on slomi, i ispriča devojci u kakvoj se situaciji nalazi. A zaprepašćena devojka, nemajući trening skromnosti i strpljenja i spremnosti na sve, zna samo da je povređena, uvređena, prevarena i da neće to da trpi.
I nikad ne sazna da je imala svu moć da pobedi svoju suparnicu njenim sopstvenim oružjem.
Samo je trebalo da odabere njega, a ne sebe.
