Kada su izveštaji o utvari koja presreće vozače na putu Bor–Zaječar počeli da pune novinske stupce poslednjih dana, masa dežurnih skeptika povela je oštru hajku na različitim forumima, portalima i društvenim mrežama protiv svakog ko se uopšte usudio da se bar zapita šta se tamo zaista dešava. Jer, jasno je kao dan, kažu oni, da je reč o čistoj prevari i manipulaciji. Ko, kako, šta – niko zasad ne može da kaže, ali bitno je što pre izvrgnuti sve ruglu i sprdnji, nazivajući očevice “paranormalnih” dešavanja narkomanima, budaletinama, primitivcima, debilima i lažljivcima.
Isto je bilo i pre par meseci kad se pisalo o duhu koji uznemirava građane Novog Pazara, ili o ukletoj kući u Užicu, kao i svaki put kad se u javnosti pomene NLO. Svako bi rekao, čitajući ove javne forumske debate i maltene linč svakog ko se eventualno usudi da stane u odbranu onih koji tvrde da su imali onostrana iskustva, da Srbi uopšte nisu sujeveran narod, da razmišljaju vrlo racionalno i realno.
Ja bih to nazvao jednom rečju – LICEMERJE.
I dok javno sve što ima veze sa natprirodnim izvrgavamo ruglu, u svoja četiri zida i krišom posećujemo vračare, gatare, proroke, iscelitelje…
Ako se setimo ludih devedesetih, jedna od prvih asocijacija biće nam horde različitih vidovnjaka koji su vedrili i oblačili na gotovo svim TV kanalima, radio-stanicama i u pisanim medijima. Dok je zemlja tonula u najcrnji mulj, vidovnjaštvo i sve moguće varijante kontakta sa natprirodnim silama doživljavali su ekspanziju i procvat. Razni prevaranti i šarlatani lečili su ljude dodirom, pogledom, osmehom. Sve je moguće i svemoguće samo kad je lova u pitanju. Mnogi su ostavljali i poslednji dinar, te prodavali nakit i vrednosti ne bi li im se neko od “čuvenih i krunisanih proroka” lično posvetio. Na kraju, dobijali su samo lažnu nadu , ojađeni za pare koje su kao ovce dobrovoljno trpali u džep kvazividovnjacima, koji su potom gradili vile i kupovali jahte.
Gotovo za svaki zdravstveni problem objašnjenje je bila crna magija, koja se može skinuti samo specijalnim ritualima i amajlijama. Naravno, oni sve to rade pod “blagoslovom Boga”, i zaista im je drago što im je data moć da pomažu drugima, to je milosrđe, ali eto, prosto, osnovni troškovi moraju se pokriti sa par hiljada maraka u to vreme. Čuj, troškovi – troškovi su bili drugi naziv za “odraćemo vas do kože kad ste budale”.
A srpski narod, inače nesujeveran, čekao je i u redu ako treba, da bi čuo šta će mu tamo neka vidovita turbo mega Zoka Joka ili vidoviti Kleopatak reći.
Padom Miloševića i promenom vlasti, vidovnjaštvo i slične mu delatnosti stavljene su u slovo zakona kao zabranjene rabote. To je nateralo sve dotadašnje proroke i vizonare da se sakriju u rupe, da se zamaskiraju i čekaju neko srećnije vreme. A to vreme, izgleda, ponovo dolazi.
Sve je više oglasa po novinama i emisija po lokalnim TV stanicama koje se bave skidanjem crne magije, proricanjem sudbine, isterivanjem đavola, kontaktom sa dušama preminulih, pravljenjem amajlija i talismana. U stvari, proroci, medijumi i egzorcisti nikad i nisu nestajali, samo su delovali zakamuflirano iza različitih astro centara i agencija.
No, zašto i kako se ovo seme kod nas tako dobro primilo i izraslo u džinovski čarobni pasulj – ne treba objašnjavati krizom i teškim vremenima. Činjenica jeste da u zlo doba ljudi više posegnu za utehom i rešenjem problema u paranormalnom, ali to je nešto što je jednostavno vekovima u krvi našeg naroda.
U opis našeg mentaliteta pored vatrenog temperamenta, bekrijskog duha, inata i nerada moglo bi se uvrstiti i sujeverje. Naša bogata mitologija o vilama, zmajevima i drekavcima govori da su ljudi na ovim prostorima oduvek verovali u natprirodna bića i pojave. Vampir bi čak mogao biti zaštićeni srpski brend, a i dan-danas u pasivnim i ruralnim krajevima Srbije seljani ne idu pored groblja bez glogovog koca.
Svaki kraj Srbije ispreda svoje legende o natprirodnim događajima i bićima koja tamo obitavaju. I dok javno to jesu samo legende i priče za razonodu, koje u sebi nose identitet jednog naroda i mogu se uvrstiti u duhovnu kulturnu baštinu, mnogi još, krijući to da ne budu izvrgnuti ruglu, bez imalo dileme veruju u takva predanja.
Istočna Srbija poznata je po vlaškoj magiji, za koju “dobro upućeni” tvrde da može čak i da ubije, dok je u urbanijim zonama i u gradovima, među mlađima posebno, popularna vudu magija. Naravno, svi koji imaju ovaj neobičan “hobi” u društvu će se zaklinjati da ne veruju u bilo šta što se ne može naučno dokazati i zgražavati se nad bilo kakvim pričama te tematike. Ali, kad za sobom zaključaju vrata, svet okultnog i mističnog postaje vrlo realan.
Veliki broj ljudi još uvek je spreman da se, umesto lekaru, obrati za pomoć raznim travarima, isceliteljima i baba-vračkama.
Dešavalo se mnogo puta da pacijent umre jer se nije blagovremeno lečio, već je pokušavao sa raznim propisanim ili naručenim obredima i ritualima. O tome su i novine pisale, kada je, naravno, opet vaskolika javnost bila zgrožena i zapanjena, ali ipak i opet i dalje i uvek postoje nove žrtve koje će svoj problem prepusti u ruke onima koji ne znaju ni sebi da pomognu.
Sujeverje svih dimenzija i vrsta duboko je utkano u život našeg naroda, iako to većina ne želi da prizna.
Istraživanja pokazuju da je čak 73,2% Srba sujeverno i da veruje u proročanstva, te razne oblike crne i bele magije, i da spadamo među najsujevernije narode sveta. Prema istim istraživanjima, koja je obavila jedna domaća agencija, nema drastične razlike po pitanju obrazovanja i pola onih koji veruju – jednako su skloni sujeverju i mlađi i stariji, i muškarci i žene, i neobrazovani i visoko obrazovani ljudi.
U najčešća, svakodnevna srpska sujeverja spadaju:
– Nemoj da pevaš za stolom – biće ti lud muž ili žena.
– Baksuz je poklanjati prazan novčanik.
– Bićeš bez prebijene pare ako torbu ostavljaš na podu.
– Nikada se nećeš udati ili oženiti ako sediš na ćošku stola.
– Za novorođenče kaži da je ružno, da ga ne bi pratio baksuz.
– Ustani kada neko kaže nešto loše.
– Kucaj tri puta u drveni predmet zbog uroka, ali obavezno odozdo.
– Ako neko prospe kafu dok ti je prinosi – biće ti lep muž ili žena.
Vile, veštice, vilenjaci, vampiri, zmajevi, drekavci, vukodlaci, akrepi – samo su neka od mitoloških bića koja “prate” srpski narod kroz njegovu dugu istoriju, i koja su i danas realnost za ogroman deo populacije. Crna, vudu, vlaška, ciganska ili bela magija – svejedno, još uvek je mnogi krišom izučavaju i praktikuju. Dok javno nailazi na prezir i osudu, u svojim – najčešće tajnim – agencijama i dalje ordinira četa vidovnjaka i proroka koji “rešavaju” ljubavne, bračne i finansijske probleme, probleme sa decom, te pronalaze posao, izgubljene stvari, izgubljene osobe; komuniciraju sa umrlima, leče od najtežih bolesti, skidaju čini i bacaju kletve onima koji “zaslužuju” . U većim gradovima više ordiniraju gatare i vračare koje proriču sudbinu dok gledaju u karte ili pasulj, dok su u selima zastupljene sve tehnike – od flaše sa vodom u kojoj je gašeno ugljevlje, preko hodžinih zapisa, do vračanja uz pomoć katanca, donjeg veša, fotografija, crvenog konca, belog luka ili meda… Cena je i dalje “simbolična, svega par hiljada da pokrije osnovne troškove”. Valuta strogo u evrima ili švajcarskim francima.
Ipak, ni preterani skepticizam nije dobar, kao ni sujeverje. Izvrgavanje ruglu svega što ne možemo da objasnimo logikom i zdravim razumom jeste, na kraju krajeva, nepristojno i odaje sužene vidike.
Ne smemo zaboraviti da su pre samo dva veka i magnetno polje ili struja mogli biti čista naučna fantastika, a danas su naša svakodnevica. Mnogi naučnici širom sveta vode oštre debate i pokušavaju da nađu čvrste dokaze o telepatiji, proročkim snovima ili životu posle smti. Tek su rasprave o NLO-ima i otmicama od strane bića iz kosmosa posebno bučne, ali čini se da je čovečanstvo ipak na nekom tragu.
Možda treba ostaviti i mogućnot da ljudska čula i tehnika koju imamo još nisu ni dovoljni ni svemogući da nas upute u postojanje onog što sad deluje kao fantazija.
Na kraju, onome u šta se ne veruje ne bi se trebalo rugati – da dokazi ne stignu lično do nas na način koji sigurno ne želimo.
Marko Obradović je student Fakulteta za kulturu i medije. Voli da provodi vreme sa kvalitetnim i neobičnim ljudima, ali i sam sa svojim hobijima – ples, fitnes, psihologija, parapsihologija, geografija, hortikultura… Najviše prezire laž, licemerje i nepravdu. Samo kreativan dan je ostvaren dan – parola je kojom se vodi kroz život.
