I to radi. Pas srca je u kućici. Glođe kost koju sam mu zadala. Na nivou ega, to radi. Neću da me osećanja muče i gnjave i ometaju, dakle, neću da ih osećam. Srce se oseća malo dezorijentisano i ošamućeno, kao posle anestezije, ali glođe svoju kost i miruje. Srce zna da može svoja osećanja da preusmeri već u sledećem momentu, samo da se pojavi odgovarajući link. I pojavi se. Namera i pažnja se okreću novom objektu. Ali svest zna da je to samo eksperiment i da će poslužiti da se malo saberem i osnažim i da će proći. Ne udubljujem se, iako učestvujem. Nešto dublje od svesti nije angažovano i negoduje. Silazim u potpalublje, da se suočim sa pobunom.
Mačka duše sikće na mene. Mačke nikad ne sikću na mene. Nešto sam uradila pogrešno. Da vidimo šta to imamo ovde – oh, pa i ovde su osećanja. Osećanja duše? Povezanost duša, dublja od povezanosti koju stvara srce. Poznato mi je to. Takve veze prerastaju u organske, jer nastoje da ujedine dušu, srce i telo, da otelotvore dušu, da prožmu telesno osećanjima, da produhove osećanja. Ali i ta povezanost koristi emocije kao instrument. Mački duše ne možeš da komanduješ mesto, ali možeš da je zatvoriš u kućicu. A kad je zatvoriš, ona ne glođe ništa. Ne jede i ne pije i ne spava, samo kopni, u nekom polumeditativnom stanju, kao isposnik na iskušenju. Vegetira.
Potrajao je eksperiment neko vreme. Pokušavajući da posmatram efekte, borila sam se za jasnoću uma, jer je izostajala. Bila je zamagljena, baš kao i osećanja. Potmula bol je bila živa, ali jedva. Mogla sam da je registrujem, ali nisam je osećala. Kad sam nekako shvatila da ni ja neću preživeti, ako ubijam ono što je živo u meni (makar to bila samo moja osećanja), prenula sam se. Pas je skočio da mi liže lice, mačka se protegla i izašla da se napije mleka i oliže šape na suncu. Ja ne mogu da budem slobodna ako su moje životinje, totemi mog srca i duše, sputani. Osećanja nisu vezana sa srce i ego, ona obavljaju marljiv posao na svim nivoima bića – prenose informacije između svesnog i nesvesnog, vibriraju na nivou srca, na nivou duše, na nivou ličnosti i ega i povezuju ih. Osećanja nisu ja, ali bez njih ni ja nisam ja.
Eksperiment je gotov. Sad procesuiram. Uvidi stižu brzinom misli. Kod sebe sam, cela sam, normalna sam. Ali bol je izostala. Šta li sam to prihvatila, toliko duboko, da mi još nije doprlo do mozga? Ah, saznaću.
Naslovna fotografija: instagram.com/vintageefeeling
Aleksina Đorđević
