Hajde da govorimo o patetičnim muškarcima, odnosno muškarcima koji posežu za patetikom, kako bi sprečili raskid veze, pokazali kako im je stalo i kako bi se oni rado još malo trudili, ne bi li to profunkcionisalo. Kada smo pre neko veče povele razgovor o ovome, sve moje drugarice jednoglasno su se složile – patetika je najveći turn off. Evo najstrašnijih bisera nekih njihovih bivših mučenika (svaka sličnost sa realnim likovima i doživljajima je namerna, stoga, imena bez):
Slučaj 1 – Srešćemo se opet:
Bili smo u vezi tri nedelje, tokom kojih je dotični negde, nekako uspeo da pokupi mononukleozu. I, rešim ti ja da ga lepo pozovem, da se objasnimo, i to je to. Nismo mogli da se vidimo, jer su ga otprilike stavili u karantin. Javi se on, i ja kao sve kulturiška ovo-ono, ja ipak nisam za vezu, klasična ona vidimo-se-nikada pričica, kao lepo nam je išlo, ali ja ne mogu više (a u sebi se mislim šta nam je bre lepo išlo), kad će on:
“Pa dobro… Vidimo se. Nadam se… Možda sutra, možda za pet godina…” – izgovara drhtavim glasom, uz dramske pauze, onako tužan i tunjav. Kida ga moniša, a on tu kuka za našom vezom od tri nedelje. Evo i sad kad pričam hvata me bes što sam uopšte bila sa takvim mentolom.
Slučaj 2 – Dragocen dragulj:
Veza od mesec dana, on devet godina stariji. Videli se četiri puta. To je realno više bila veza na daljinu. Vidimo se peti put, i ja raskinem uz stantardnu nisi ti ja sam priču, nema veze što je nisam ja ti si bliže istini. Stižem kući, a na telefon stiže poruka, vrste 8-u-1, sledeće sadržine:
“Zamolio bih te da mi pokušamo još jednom, mislim da se nisam dovoljno potrudio i dao sve od sebe. Shvatio sam koliko si dragocena i koliko vrediš, da si ti dragulj kog vredi sačuvati i sa kim bi čak bilo dobro provesti život.”
On je bio i lep i pametan i zanimljiv, i htela sam da to uspe, ali jednostavno nije bilo te neke hemije, još sam razmišljala kao da li da raskinem ili ne. Međutim, posle ove poruke, mogla sam da bacim peglu. Rekao je dragulj. Dragoceni dragulj.
Slučaj 3 – Luka i Deva:
Posle dva meseca veze na daljinu, ja sam htela da raskinem zbog te patetike. Mislim, dečko mi je svakodnevno slao audio zapise pesama koje ga podsete na mene i nas. Mislim ALO, sve je to lepo ali, ALO! Vrhunac svega – kada sam mu ja rekla da treba da raskinemo, komplikovano je, daljina, ma sve sam ja to lepo objasnila, on je rekao ovo:
“Užasno se sada osećam, kada znam da sam izgubio ženu koju volim, za koju sam mislio da će biti majka moje dece (smislio je i imena za decu – Luka i Deva*). Zauvek ću pamtiti dan kada sam upoznao tebe i kada sam shvatio da se moja potraga završila. Ako je to tvoja želja, ja ću nastaviti da tražim ženu svog života, po uzoru na tebe. Nadam se da ćeš i ti pronaći sreću, ZBOGOM!”
Tu-tu-tu – lik spustio slušalicu. Sutradan, poslao audio zapis.
*Lik je Italijan, što opravdava imena njihove imaginarne dece, i ništa više. Sve ostalo je nedopustivo.
Slučaj 4 – Gospođice Svon ne vole pirate:
Htela sam da probam, ali nisam mogla, već posle nedelju dana sam pukla. Nađemo se da mu to kažem, međutim, on, kao da je znao, povede dva ortaka. I, eto, ja ispadnem čovek, iskuliram se i ne kažem mu tu ništa. Ali, posle toga ja nisam mogla da izdržim. Znam, sram da me bude, i pošaljem mu poruku sa celom tom hajde-da-ostanemo-drugari pričom. Odgovor?
“Bitanga i princeza nikada neće biti par. Kao što gospođica Svon (Elizabeth Swan) nikada ne bi mogla da voli jednog pirata kao što je Džek Sperou (Jack Sperrow), tako ni ti nisi mogla mene.”
Nisam mogla da dođem sebi sto godina. Pirat si? Ti si pirat? To mi pričaš?
*Koliko god da ste romantični, ove polumozgaše ne treba pomešati sa romanticima. To je nešto potpuno drugačije, jer kapiram da biti romantičan ne podrazumeva blagu mentalnu retardaciju, kao što je ovde slučaj.
Mina Al Ansari – oseća da ima bar dva alter ega, koji se međusobno ne podnose i nada se da će jednom uspeti da ih pomiri, iako tada verovatno ne bi znala šta će sa sobom. Od svog tog unutrašnjeg mira može joj biti dosadno. “You see things and say – why? I see things and say – why not?”
