Svaki put kad sam se nekome divila sa maglom pred očima, doživela sam razvejavanje magle i sagledavanje realnog čoveka. A stvarna osoba je uvek više od bilo koje zamišljene, iako nije uvek bolje. Međutim, stvarne ljude možeš da voliš, da ih razumeš, da im pružiš utehu i podršku, dok ti uopšte ne pada na pamet da bi nekome koga obožavaš, tvoja podrška i uteha ikada bila potrebna, ili nešto značila. U procesu od obožavanja do upoznavanja i prihvatanja, prođete kroz razočaranje, jer pre ili kasnije otkrijete kod svog idola neprihvatljive osobine – kukavičluk, manipulativnost, neiskrenost, fobičnost – sve ono što i sami krijete i zbog čega ste nesigurni, zavidljivi, nepoverljivi. O, vaš heroj je običan čovek! Kakvo otkriće!
Ali ima mnogo običnih ljudi koji ničim ne doprinose bogatstvu, sadržajnosti i plemenitosti ovog napaćenog sveta, kao što ima i mnogo običnih ljudi, koji su posvećeni lečenju rana ovog napaćenog sveta. Svako ko daje svoj doprinos je običan čovek, samo je malo više očovečen od onih koji to ne čine. To ga ne čini likom koga treba okovati u zvezde – osim ako nije Dejvid Bouvi, odnosno, ako i sam nije zvezda, kojoj treba mnogo više obožavalaca, nego onih koji ga poznaju kao čoveka, prihvataju ga i vole. Ali, setite se, Lenon je stradao od ruke obožavaoca, a mnogi poznati imaju neprijatna iskustva sa obožavaocima koji ih proganjaju, uhode i žele da im se dive iz najneposrednije blizine. Patologija, definitivno.
