Bila jednom jedna žena i zvala se Klara Cetkin. Ceo život borila se za ženska prava i zaslužna je za Međunarodni dan žena poznatiji kao 8. mart. To je onaj deo “Nekada davno”.
Bile jednom dve žene, daćemo im imena Una i Marija. To se dešava sad, baš u trenutku priče, možda ih i znate. Una, dvadesetpetogodišnja studentkinja i Marija, nešto starija od nje. Nećemo je pitati za godine, jer se dame to ne pitaju. Obe imaju dugogodišnje veze i obe se bore za ženska prava unutar svoje veze. Samo je problem, ali grandiozni, što to rade na različite načine, pritom ne shvatajući suprotnu stranu.
Una se hvali svojom vezom, kako joj je sve savršeno. Marija je sluša i obavezno doda koju rečenicu, počevši sa “Jao, a moj Darko…”. Una iznenada pomene kako je sinoć napravila tako dobru romantičnu večeru “prste da poližeš”, a onda donela u krevet i dezert. Marija se zagrcnula, razgoračila oči i u šoku pitala: “Bože Una, pa ti njemu kuvaš i spremaš?”. Una je spustila pogled, pocrvenela i zapitala se šta tu nije u redu. Pravdala se da joj Miloš pomaže kad god zatreba i ništa mu nije teško, nije kao da se izležava po ceo dan, nema posao i igra poker na Facebook-u. Marija je i dalje vatreno napadala Unu kako titra svom momku i kako će napraviti parazita od njega. Plus će verovatno jednog dana sve vreme provesti za kompjuterom, vičući “Jao, pa imao sam triling!”. Una nije htela da povredi drugaricu raspravom i grubim rečima. Marija je, naravno, i dalje smatrala da je neopozivo i stoprocentno u pravu. Ko još kuva i sprema po kući, a pritom joj dotični nije muž? A i da jeste, ko još kuva mužu? Pa može i sam, a ako ništa, sendvič sigurno zna da spremi.
Muškarcima ne treba druga mama, razumljivo, ali zar treba ceo zajednički život da se prehranjuju sendvičima? Neshvatljiva postaje činjenica da je nekome danas velika sramota ako žena kuva muškarcu i kad je sve otišlo do te mere da predstavljaš “babu”, koja čisti, pere i pegla. Da li ćete reći “Danas sam oribala kupatilo, napravila ručak, usisala i još sam stigla i da učim!”, ili će se pak čuti “Jao, bila sam na kafi, kupila sam haljinu i štikle za večerašnju žurku i još sam stigla da odem na deplaciju i spa!”? Takođe je nejasno iz kog razloga je nekoga sramota što nije fancy klaberka koja po ceo dan spava. Šta znači biti samostalna žena koja je tip-top sređena, dok je kuća u haosu? Moguće da će Mr. Proper doći, samo da odzviždi poznatu melodiju. Pride, on je muškarac.
Podelićemo devojke na Une i Marije. Objavljuju rat jedne drugima, jer je jednim reško da uzmu metle u ruke, a drugim da te metle ostave. Ali, Wannabe ima rešenje!
Idemo redom. Prvo – pravac shopping. Sve što vam treba je izazovan veš, zašto da ne? Onda u sklopu šopinga, idemo i do pijace, a onda i do mesare, prodavnice… Znam da imate u glavi neki dobar, sočan recept kao afrodizijak. Posle kupovine namirnica – povratak kući, na “mesto budućeg zločina”. Onda, iskopajte neke štikle iz ormana ili sa sinoćnje zabave, da, mogu te sa 14 cm visokom štiklom. Sad je na redu šminkanje, zavodljivi smokey-eyes i malo karmina u boji kože. Kosa puštena sama od sebe, nepotrebno feniranje. Idemo do kuhinje, odvrćemo do daske neku dobru muziku i krećemo u spremanje jela za sva čula. Malo luka, tu i tamo bibera, meso, bosiljak, krompirići… Lepo servirati i sačekati Gospodina Pravog da dođe.
Da li ste primetili da sam udovoljila i Uni i Mariji? Vuk sit i ovce da na broju. Lako je napadati druge “Zašto sam ja baba ili tetka ili druga mama, ako mu spremam ručak?” ili “Zašto sam ja lenja kučka ako neću da mu se dam na izvol’te, pa da me gazi kao otirač?”. Ali vrlo teško je, i nikad odrađeno – staviti se u tuđu kožu. Prošetati u tuđim cipelama, štiklama, espadrilama. Naći kompromis. “Baba” koja klabinguje i Urbanica (Urbana Cica) koja sprema palačinke u šatou. Evo, pogledaje samo Pepeljugu – radila žena ceo život po kući i na kraju postala princeza!
Savet Uni – da se zauzme za svoj stav, a savet Mariji – da spusti gard. Kao što to muškarci vole da kažu: sve su žene iste, ali “svaka žena je bespomoćna dok joj se ne osuši lak na noktima”. Tad može i da kupuje haljine i da kuva ručak, a može i do kreveta da skokne. I može sve zajedno – da bude i Urbanica i Kuvarica, kad god poželi.
Tina Bunjevački je nepopravljivo romantična, čak i kada tome nema mesta u nekoj situaciji. Svako jutro kaže sebi “Od sutra počinješ da učiš i vežbaš” i skoči na čokoladu, kafu i pisanje bloga. Često ukucava na pretraživačima “crno-bele fotografije” i “Impresionizam Van Goga”. Obožava dan kada ode u staru novinarnicu i kupi brdo novina pre X godina, kako bi seckala najzanimljivije članke. Zacrtani cilj: 58 kilograma i sledeća Anna Wintour.
