Vrhovni sud je poništio ustavno pravo na abortus u Americi. Sad, postoje varijacije, koje nisu baš jasne. Do 15. nedelje i od 15. nedelje, postojanje grupe zakona u liberalnim državama Amerike koje štite pravo na abortus, pa, suma sumarum, nije to tako strašno i radikalno kao što izgleda.
Ali jeste. Cepidlačeći oko nekih upitnosti nekog slučaja na osnovu koga je abortus ustavom priznato pravo u celoj Americi, šestoro sudija (znači, nisu svi muškarci, što je još više zabrinjavajuće), naspram troje (liberala) lupilo je čekićima. Ostalo troje se oglasilo zajedničkim saopštenjem:
View this post on Instagram
“Jedan od epiloga je jasan – ugrožavanje prava žena, kao i njihovog statusa slobodnih i jednakih građanki. Od trenutka kad zatrudni – ženi se oduzima pravo govora. Državi se omogućava da je prisili da sprovede proces trudnoće do kraja – čak i uz najvišu ličnu i porodičnu cenu”, saopštili su Brejer, Sotomajor i Kegen.
Daleko je Amerika, mislite. Mislite?
U Hrvatskoj (koja je daleko bliže, je l’ ?), u maju ove godine odbijen je predlog zakona o zabrani abortusa. A tamo katolička crkva vrši pritisak već godinama unazad i ono što je zakonski (još uvek) dozvoljeno, u praksi često nije dostupno. Prosto nije dostupno. Ne možete da nađete lekara koji hoće ili sme da uradi abortus. Dok je razum vodio bitku da suzbije zakon, hiljade “podržavalaca života” protestovalo je u Zagrebu. Da li ste videli fotke? Mladi ljudi, poput vas. Poput moje dece.
Moja ćerka se oseća loše. Nebezbedno, ugroženo. Odrasla u nekonvencionalnoj sredini koju joj je obezbedila njena majka, izbeglica iz patrijarhata, ona je sada na meti. Patrijarhat uzvraća udarac. Pod maskom vere, pod maskom morala, pod maskom podrške životu. Šta je pod maskom?
Čist fašizam. Brutalan u svojoj čistoti i ispravnosti.
Da se razumemo, svaki stav koji propagira “samo je ovako ispravno i nikako drugačije” smatram fašističkim. Ali i bez filozofije, ukidanje ustavnog, ljudskog, ženskog prava na abortus, fašistički je čin.
Žene, na nama je da nastavimo evoluciju. A ona se neće nastaviti utvrđivanjem poljuljanog patrijarhata. Ako to znači da je potrebno da uspostavimo matrijarhat, da bismo svetu dale šansu da preživi (ne tako što će žene (ponovo) postati mašine za rađanje, nego tako što će muškarci prestati da se ubijaju), onda dajte da počnemo, pre nego što nas legalno vrate u pećine, zapuše nam usta i napumpaju materice.
View this post on Instagram
Ono što me najviše brine jesu žene u službi patrijarhata. Njima niko ne osporava pravo da se razmnožavaju geometrijskom progresijom, zašto onda one žele da ospore pravo drugim ženama da imaju kontrolu nad sopstvenim razmnožavanjem? (Namerno koristim pojam „razmnožavanje“ da izbegnem glorifikaciju pojma „materinstvo“.)
Zabrinuta sam za svoju decu. Zabrinuta sam za čovečanstvo. Zabrinuta sam zbog stvari zbog kojih nisam morala da brinem tokom većeg dela svog života – zbog ratova, zbog egzistencije, zbog abortusa. Rat u Ukrajini, minimalac, skupoća i pretnja nestašicama, zabrana abortusa u Americi. Sve je povezano. Mrzi me da objašnjavam, uključite mozak.
Ko određuje cenu života? Ko određuje kolateralnu štetu? Ko određuje život ili smrt? Ko određuje čija je tvoja materica?
Naslovna fotografija: instagram.com/gabriellecaunesil
Aleksina Đorđević
