Ovako su majke i bake upozoravale svoje ćerke krajem 20. veka. I tačno se znalo šta to znači. Sloboda koju su žene osvojile u društvenom životu – obrazovanje, posao, izlasci i zabavljanje – u susretu sa muškarcem sa kojim se viđa bila je ograničena do struka. Znalo se šta muškarci hoće i znalo se šta žene smeju da dozvole, ako žele da ih oni ozbiljno shvate. U suprotnom, samo će ih iskoristiti. Ono što se danas zove kres šema, ili one night stand, pre ne tako mnogo vremena bilo je iskorišćavanje žene za seks. I odbacivanje nakon toga. I bilo je ekskluzivno pravo muškarca. Žena nije mogla nikoga da iskoristi na isti način. Koliko je ta pozicija danas zaista drugačija? Emancipacija je doprinela tome da muškarci lakše dolaze do onog što žele, a žene se ne osećaju iskorišćeno, ako su im to dozvolile.
Jer su i same želele to isto. Seks bez obaveza. Ravnopravno. Ne znam čija je to propaganda, a čija istina, ali ja ne poznajem nijednu, ali nijednu ženu koja pristupa seksu na muški način. Da iskoristi priliku i uskoči u krevet sa nekim ko joj se sviđa, čak i ne razmišljajući o tome da taj susret možda treba da se ponovi. Ako je ipak dozvolila sebi da olako uleti u nečiji krevet u kome se neočekivano dobro provela, nikako neće moći da shvati zašto se taj susret ne bi ponovio? I zašto se ne ponavlja? Zar njemu nije bilo dobro kao i njoj? Zato što žena nema taj centar u mozgu za seksualno iskorišćavanje muškarca. Jer je vekovima bilo obrnuto, a krajem 20. veka naročito precizno definisano.
