U drogerijama se poslednjih godina ponovo pojavljuje pčelinji otrov, sastojak koji mnoge podseća na eru ranih 2000-ih kada su kreme sa egzotičnim aktivnim supstancama osvajale tržište. Ovaj sastojak nosi određenu dozu misterije i deluje kao da potiče iz starog alhemičarskog priručnika. Upravo zato se često postavlja pitanje: da li pčelinji otrov u kozmetici zaista donosi “opipljive rezultate” ili je u pitanju samo mit?
Kako deluje pčelinji otrov na kožu?
Pčelinji otrov je kompleksna mešavina molekula koju pčele prirodno koriste kao mehanizam odbrane. Sastoji se od oko 88% vode, dok preostali deo čine aktivne supstance kao što su peptidi, enzimi i biogeni amini. Najznačajniji među njima je melitin, molekul odgovoran za karakterističan blagi osećaj peckanja. Melitin poseduje antiinflamatorna svojstva, podstiče regeneraciju kože, smanjuje crvenilo i umiruje kožu sklonu aknama i iritacijama.
Pored njega, u manjoj meri su prisutni i peptidi, poput apamina, koji doprinose blago opuštenijem izgledu kože, pa površina deluje glađe i ujednačenije. Enzimi, uključujući hijaluronidazu, podržavaju prodiranje aktivnih komponenti kroz površinske slojeve kože, stimulišu sintezu kolagena i ubrzavaju obnavljanje tkiva. Biogeni amini kao što su histamin i dopamin, utiču na mikrocirkulaciju i tonus kože, što rezultira zdravijim, življim izgledom tena.
Da li pruža efekat sličan botoksu?
Razlog zbog kog se često govori o botoks efektu leži u činjenici da određeni peptidi iz pčelinjeg otrova mogu doprineti blagom opuštanju površinskih mišićnih napetosti u koži. Klinička ispitivanja ukazuju da pčelinji otrov može imati merljive efekte – jedno od zapaženih istraživanja pokazalo je da redovna primena preparata sa malim procentom pčelinjeg otrova dovodi do smanjenja bora i dubine finih linija tokom dužeg vremenskog perioda. Rezultati nisu dramatični, ali koža deluje gladnije, čvršće i vizuelno ujednačenije.
Neka istraživanja takođe sugerišu smanjenje aktivnosti enzima koji razgrađuju kolagen, naročito u uslovima intenzivne izloženosti suncu, što znači da koža može izgledati manje naduto i elastičnije. Ipak, treba naglasiti da su mnoge studije sprovedene na malim grupama učesnika.
Pčelinji otrov se zato smatra korisnim dodatkom rutini, naročito za zreliju kožu, ali ne i sastojkom koji donosi čudesne, trenutne transformacije. Rezultati su umereni, ali realni – uz dozu opreza prema prevelikim obećanjima.
Apipunktura: Tretman pčelinjim otrovom 2.0
Apipunktura predstavlja ekstremniji pristup primeni pčelinjeg otrova: umesto kreme ili seruma, u tretmanu se koristi direktan ubod pčele ili injekcioni oblik otrova. Neke javne ličnosti isprobale su ovu metodu, a praksa potiče iz alternativne medicine i navodno pomaže kod upala, bolova i poboljšanja stanja kože.
Međutim, naučni dokazi koji podržavaju delotvornost apipunkture su izuzetno ograničeni, dok su potencijalni rizici značajni – uključujući ozbiljne alergijske reakcije. Nema pokazatelja da ovakvi tretmani donose bolje rezultate od pažljivo formulisanih kozmetičkih proizvoda. Zbog toga se apipunktura pre posmatra kao ekstremna praksa nego kao preporučljiv beauty tretman, dok je standardna kozmetička formulacija bezbedniji i efikasniji izbor.
Realni efekti ili mit?
Pčelinji otrov nije čudesni eliksir, ali nije ni potpuno precenjen sastojak. Deluje umereno, poboljšava tonus i glatkoću kože, podstiče regeneraciju i može doprineti smanjenju finih linija – posebno kada je formulisan u niskim, stabilnim koncentracijama. Međutim, efekti su postepeni i ne mogu zameniti profesionalne estetske tretmane. Najbolje ga je posmatrati kao koristan dodatak rutini, a ne kao prirodnu verziju botoksa. Za rezultate koji izgledaju svežije, čvršće i odmornije – da; za instant lifting i dramatične promene – ne.
Možda će vas zanimati: Potcenjeni sastojci u nezi kože: 5 aktivnih principa koje vredi otkriti
Naslovna fotografija: Lummi
Autor: Maša Georgijev Ilić
