Ne možete odmah sagledate dobre, odnosno pozitivne posledice raskida, iz šire perspektive. Ali svako ko je prošao kroz to, zna da je vredelo. Zbog ljubavi koju ste imali, zbog svega što ste iskusili, a naročito zbog boli, koja vas je naterala da sve preispitujete i da uviđate ono što ranije niste.
Preispitujete sebe, čak i samo tkanje stvarnosti. Koliki deo tog odnosa ste sami izmislili, istripovali, gurali, vukli i vozili, a da partner uopšte nije učestvovao u tome, ili da to nije činio baš rado? Koliko ste puta žmurili i okretali glavu, da izbegnete suočavanje sa onim što vam je kod partnera bilo neprihvatljivo i što je trebalo da shvatite kao ozbiljan znak upozorenja? Stavljate sve što ste doživeli i osetili na vagu – dobro, lepo, ushićujuće, romantično, istinito, nasuprot iluzornom, ružnom, povređujućem. Šta preteže? Možda ima više onog što je loše i bolno, ali ono što je bilo lepo možda ima veću težinu. Težina je relativna. I tako beskrajno analizirate i filozofirate i prisećate se i preispitujete. I tako dođete i do suštinski pozitivnih strana raskida.
Posle nekog vremena sećate se samo lepih stvari
Zato i izgleda kao da one imaju veću težinu – jer su prijatne i lepe i izmamljuju vam osmeh kad ih se sećate. Ko voli da se priseća bolnih i dramatičnih momenata, reči koje ste izgovorili i stvari koje ste radili, koje vas i dalje postiđuju? Pa, prepustite se lepim sećanjima – interne šale, smeh, strast, način na koji ste se osećali živo, uključeno, angažovano. Sve to što ste voleli i dalje je vaše i uvek će vam pripadati. Pamtite srećne trenutke i znajte – nikada ih nećete zaboraviti, a kad jednom žaljenje i osećaj gubitka prođu i dalje ćete ih se sećati sa osmehom.
Raskid nije gubitak, nego oslobađanje
Što ćete i sami shvatiti u nekom trenutku, iako bolno osećate gubitak. Ponekad su veze koje se prekidaju toliko intenzivne i toliko organske, da se veoma dugo osećate kao da ste nekog sahranili, ili kao da ste izgubili deo tela. Tom osećaju treba vremena da izbledi, realnosti treba vremena da se izbalansira i svakodnevici da preuzme i da vam zaokupi pažnju. Uzmite za oplakivanje gubitka sve vreme koje vam je potrebno. I postepeno ćete početi da cenite slobodu koju ste stekli (iako u početku nemate pojma šta ćete s njom). Ne morate da se prilagođavate, da ispunjavate očekivanja, da se trudite i nastojite da zaslužite i održite pažnju, ljubav, razmenu, strast… Niste ni znali koliko je to zamorno, koliko ste energije u to ulagali i koliko ste često bili napeti zbog vođenja računa o nečijim osećanjima, mišljenju, vrednostima, dok opet ne počnete da se bavite samo sobom, svojim osećanjima, mišljenjem i vrednostima. Oslobađajuće. Posle raskida, ponovo uspostavljate sebe, čudeći se do koje mere zapravo niste pripadali sebi. U suštini, zato je do raskida i došlo.
