Prestani toliko da brineš
Zabrinutost ništa ne čini i ništa ne menja. Stvari će se uglavnom odvijati onako kako će se odvijati, nezavisno od tvoje brige, jer ogroman broj stvari uopšte i nije pod tvojom kontrolom i uticajem. Usmeriti pažnju i učiniti sve što je potrebno – to je jedan koncept. A brinuti dok te glava ne zaboli i živci ti se ne pokidaju – sasvim drugi. Ako brineš zbog ishoda nečeg na šta više nikako ne možeš da utičeš, pokušaj da smanjiš intenzitet te egergije koju šalješ od sebe, pokušaj da kažeš sebi da si učinila ono što je do tebe i da ostalo prepustiš višim silama ili slučajnosti, ili čemu god, što je za tebe ono čemu možeš da prepustiš redosled stvari.
Probaj nešto novo
Ne moraš da praviš revolucionarne poteze – avantura se nalazi i u malim dnevnim odlukama kojima unosiš novine u svoju rutinu, u svoje izbore i prioritete. Kreni dužim putem, umesto uobičajenim, najkraćim. Umesto da žuriš da stigneš, šetaj – razgledaj oko sebe, uočavaj ono što te okružuje, zapazi fasade, drvorede, nebo iznad sebe, žamor oko sebe. Gledaj ljude i primeti lepotu njihovih osobenosti. Potraži lepotu u svemu što vidiš. Nasmeši se svakome čiji pogled uhvatiš i klimni glavom. Kupi komad garderobe u boju koju nikada do sada nisi nosila. Odbaci kritiku koja te inače uvek toliko potrese i ne pokušavaj da budeš bolja i dostojnija, kao što inače uvek pokušavaš. Razmišljaj o tome šta si sve dobro danas uradila, umesto da razmišljaš o tome u čemu si pogrešila.
