U paru, jedan uvek daje više
Partnerska ravnopravnost je ideal. Kad imamo nekog koga volimo i ko voli nas, stalno pokušavamo da održimo balans davanja i primanja, stalno smo pozvani da se usklađujemo. A parovi se često sastoje od jednog otvorenog i toplog i jednog krutog i zahtevnog. Zbog toga kažu da se suprotnosti privlače. Zapravo, suprotnosti su uočljive, zato što predstavljaju lekcije koje treba da naučimo uz pomoć svojih toplih i nesebičnih ili suzdržanih i hladnih partnera.
U idealnim kombinacijama, među parovima koji rastu i razvijaju se zajedno, periodi nesebičnog davanja smenjuju se u skladu sa potrebama partnera. Jedan podstiče, vuče i gura drugog, dok ne dođe momenat da zamene uloge. Oslonac i podrška, to je najbolje što možemo.
O ljubavi najviše saznamo kad je izgubimo
Ne samo u smislu da u aroganciji mladosti shvatimo šta smo imali tek kad to izgubimo, a izgubili smo, jer smo mislili da možemo bolje, vredimo više, zaslužujemo veće. U ljubavi nema zasluga. Samo voliš, dok ne potrošiš sebe, dok uz jednu osobu ne uvidiš da više nijedan bol nije prihvatljiv i nijedna radost dovoljna.
I kad daš sve što imaš i duplo više nego što si ikada mislio da možeš, onda ljubavi dođe kraj. I počne period sagledavanja gubitka.
A na kraju shvatiš da je ono što si dao, najviše što si dobio, jer je zauvek tvoje. Deo tebe. To iskustvo nas menja zauvek. Veoma je važno izgubiti ljubav. Da bismo saznali kako će uvek ostati naša.
