U nekim segmentima života žudimo za promenom. Dok se istovremeno u ostalima čvrsto držimo nepromenljivosti. Ali dok ne popustimo stisak na svim nivoima, ne možemo ni da promenimo ono što hoćemo. Pokušajmo da udahnemo duboko i da se orijentišemo prema sopstvenoj snazi i kapacitetima.
Nezadovoljstvo
Osećamo nemir i nezadovoljstvo. Nismo zadovoljni uslovima, okolnostima, ograničenjima u kojima funkcionišemo.
Nismo zadovoljni sobom. Ali gde leži to nezadovoljstvo?
Da li osećamo da ne funkcionišemo dovoljno dobro u zadatim granicama? Ili osećamo da bismo mogli mnogo bolje, da su okolnosti drugačije? Šta nas suštinski sputava? Ako istražimo načine da poboljšamo svoj položaj unutar ograničavajućih okolnosti, prevazići ćemo ograničenja, samim činom fokusiranja na svoj deo posla. Iza toga leže nove perspektive.
Strah
Koliko je strah ono što nas zapravo ograničava? Ili, koliko strah doprinosti delotvornosti ograničavajućih okolnosti? Bojimo se da ćemo izgubiti posao ako pokažemo inicijativu, predložimo nove projekte i preuzmemo više odgovornosti? Ili nas plaši veća odgovornost? Možda strah ima lice beznađa, čini nam se da se ništa neće promeniti, sve i da preuzmemo inicijativu i damo sve od sebe?
Moramo da detektujemo to mesto koje emituje parališući strah. Sa svim mogućim poštenjem prema sebi.
Perspektiva ostajanja u mestu
Ako se ne pokrenemo, nikada nećemo saznati da li smo mogli nešto da učinimo. Priznavanje poraza unapred je samo destruktivna taktika da ostanemo gde smo. Koliko god nam je loše i neudobno na blatnjavom dnu, to je dno čije blato poznajemo i na koje smo se navikli. Možemo koliko hoćemo da mislimo da zaslužujemo bolje. Ako se ne pomaknemo s mesta u naporu da zadobijemo to što mislimo da zaslužujemo, nikada nećemo pokupiti zasluge. Ostaćemo da povećamo broj onih koji samo gunđaju i kukaju, večito nezadovoljni, arogantni u svom ignorisanju svake mogućnosti.
Nabrajanje mogućnosti
Nema potrebe da nabrajamo nemogućnosti, znamo ih. Ne treba dodatno da ih osnažujemo. Promenićemo perspektivu, ako nastojimo da uočimo mogućnosti. Možda će nam trebati pomoć da sastavimo taj spisak. Biće korisna iskustva nekog ko je već rešio probleme sa kojima se mi suočavamo. Treba da razmislimo o sopstvenim kompetencijama, interesovanjima i kapacitetima, jer tu leže naše mogućnosti. Možda treba da nastavimo obrazovanje, možda možemo da se prekvalifikujemo, da se pridružimo nekoj organizaciji koja se bavi onim što nas interesuje… Mnogo toga možemo da počnemo, samo treba da napravimo prvi korak.
Prvi korak
Spisak mogućnosti je polovina polovine prvog koraka. Sledeća polovina je odabiranje jedne mogućnosti, one koja nam je najbliža, najinspirativnija, zbog koje smo najspremniji da se iscimamo. A onda treba da napravimo drugu polovinu prvog koraka. Da počnemo da se bavimo mogućnošću koju smo odabrali. Možda ćemo imati sreće, pa će sve skliznuti na mesto i ići glatko. A možda ćemo naići na sva moguća usporavanja. Sreću shvatite kao kosmičku podršku i dodatni zalet i snagu. Jer će iskušenja i usporavanja svakako naići. Ako se u startu suočimo sa preprekama, treba da znamo da one nisu tu da bismo odustali, nego da bismo izbrusili svoju upornost i delotvornost.
Prvi korak zna da bude vrrrrlo dugačak, ali zato temeljno raskrči put svim sledećim koracima. Uostalom, tu su i one ostale mogućnosti sa spiska. Ako imate energije, započnite tri prva koraka. Jedan od njih će vas sigurno odvesti dalje.
Izvor fotografija: pinterest.com
