Sve što smo uradili, dovelo nas je tu gde smo. Sve što činimo, vodi nas dalje. Borimo se sa problemima, tražeći rešenja i odgovore. A često je lekovito i prosvetljujuće zastati i postaviti sebi prava pitanja.
Da li postoji mesto na kom bih radije bila, nego ovde?
Verovatno postoji. I to je neko mesto u kom samo uživate i opuštate se, bezbrižni i radosni. Znači, ne postoji. Ništa vas ne sprečava da posećujete to nepostojeće mesto u svojoj glavi, svaki put kad ste umorni, obeshrabreni, preopterećeni.
Međutim, ako postoji realno mesto u kome biste radije živeli i radili, odnosno rešavali probleme i tragali za odgovorima, pa, stvar je ista. Prvo svoje misli preselite tamo. Oslobodite um, a telo će ga slediti.
Um ništa ne može da zaustavi i ograniči, a fokus i namera su njegova najmoćnija sredstva.
Šta je ono što bih radila besplatno?
Najsrećniji su ljudi koji zarađuju radeći ono što bi inače radili besplatno. Ako osećate da vas posao sputava, guši, zatupljuje, pronađite ono što ljudi nazivaju hobijem, odnosno, radom iz čistog zadovoljstva. Hobi vrlo često ume da preraste u ozbiljan posao, samo možda do sada niste ozbiljno razmišljali o tome. Niste se zapitali.
Da li sam velikodušna prema sebi?
Velikodušnost je čin ljubavi. Ako niste prema sebi, nećete moći ni prema drugima. Opraštanje, tolerancija, priznavanje zasluga. Sve je to jednostavnije dati drugima, nego sebi. A ko će vama da ukaže takvo uvažavanje? Neko drugi? Uostalom, ako ne dajete sebi ono što dajete drugima, to nije skroz istinito. Jer dajete u potajnoj, drhtavoj nadi da će vam biti uzvraćeno na isti način, da ćete dobiti od nekog ono što vam treba. Nemojte to da radite sebi, samo zato što mislite da to tako funkcioniše. Okrenite svoju velikodušnost ka sebi i ona će postati sto posto istinita. Videćete razliku, kad je budete posle toga usmerili na nekog drugog.
Čega se to tvrdoglavo držim?
Ne želite da prekršite svoje principe? A ako su upravo ti principi ekseri zakucani u vaše snove? Još uvek ste devojčica, kojoj treba vođstvo kroz ovaj zbunjujući svet? Ili vas u kavezu drži slika koju ste stvorili o sebi, pa vas obavezuje da se vi držite nje i hranite je vitalnošću? Samo da znate, u te slike niko ne veruje, osim vas. Ljudi sa strane vide kako se vi upinjete, čim obrate pažnju. Jer imaju iskustva u foliranju. A ako vi niste ta slika o sebi, onda ko ste? Pa, saznaćete, ako prestanete da se bavite osrednjim opsenarstvom. Pustite to, pa da vidite kako će ono pustiti vas. Nesiguran teren, da. Ali pun mogućnosti.
U koju laž o sebi još uvek verujem?
E, to je teško pitanje. Možda ih ima više. Možda vam ne pada na pamet da se preispitujete tamo gde ste sigurni da ste autentični. Možda je laž baš ono što mislite da je vaša prava priroda. Kad postavljate sebi ovo pitanje, gledajte tamo gde nikada ne biste pogledali. Ne po ćoškovima i pod krevetom, gde se laži kriju.
Nego nasred sobe, pod punim svetlom. Možda se neprijatno iznenadite. A možda rizikujete da otkrijete nekog deset puta boljeg, nego što ste mislili da jeste.
Izvor fotografija: pinterest.com
