Imamo mir i samopouzdanje, kao nikad. Neke stvari koje su još samo pre neku godinu bile važne, više nas ne gnjave. Nosimo se sa klimakterijumom, bolje nego nekad sa pubertetom. I vrlo smo zauzete.
Uvek imamo šta da radimo
Nema praznog hoda. Jedva čekamo da se odmorimo i nikad nam nije dosadno. Nema slobodnog vremena, nema viška neorganizovanih momenata u koje možemo da udenemo dokolicu. Ili iznenadnu promenu plana. Tačno znamo šta ćemo raditi i danas i cele nedelje, a verovatno i celog meseca. I onog tamo.
Našminkamo se za pet minuta
Ne provodimo vreme eksperimentišući pred ogledalom. Samo koliko je potrebno da se malo zamaskiramo i pokažemo svetu najprivlačnije lice koje imamo. Ako se spremamo za večernji izlazak, postupak je isti. Možda ćemo utrošiti desetak minuta, čisto da podvučemo očekivanje prijatnosti. Ne nastojimo da nekog očaramo svojim izgledom. Dovoljno je da izgledamo najbolje što možemo.
U nekom trenutku prestanete da se plašite starenja. Oslanjate se na genetiku i zdrav život, to je ono što možete. I sasvim je dovoljno
Ne upuštamo se u seksualne avanture
Ne zato što nemamo s kim, ili što bogznakako držimo do vernosti, nego ne volimo telesni susret sa novim muškarcem. Sa nekim ko nas ne poznaje i ne gaji osećanja prema nama. Treba se svući pred nekim prvi put. Uputiti ga u ono što želimo. Upozoriti ga na neke specifičnosti našeg seksualnog ponašanja i zahteva. Neprijatno.
I nepotrebno. O, da, interesovanje za seks se ne gasi. Samo više cenimo ono što imamo.
Uopšte nas ne zanima šta neko misli o nama
Nema toga što neko o nama može da pomisli, a da mi to već ne znamo. Svesne smo kakav utisak ostavljamo, znamo kad će nas pogrešno shvatiti i kada nas uopšte neće shvatiti, koliko god da smo jednostavne, neposredne i bukvalne. Oduševljeni su, dive nam se, misle da smo ovakve i onakve. Super. Ne poznaju nas. Ko nema ambicije da nas upozna, uopšte nas i ne zanima.
Društvo naše dece misli da smo kul
Ma da. Samo smo starije od njihovih majki. Imamo svoj život, svoja interesovanja i prioritete. Ne lažemo više nekoga, jer je to gubljenje vremena i destruktivno je. Zato tretiramo svoju decu kao odrasle, održavajući otvorenu liniju neposredne i delotvorne komunikacije. Majke mlađe od nas, još uvek misle da deci nešto mogu da zabrane.
Matore majke znaju kad su deca prestala da budu deca. I kad da im dozvole da to i dalje budu.
Nije baš da smo presrećne što je mladost prošla, ali ne bismo se vraćale unazad.
Život je dobar, bogat i ispunjen takav kakav je. Manje ga popravljamo, više uživamo.
