Povedi neku drugaricu.
Ej, sto puta sam ti rekla, neću da se posle izvinjavam drugarici što je celo veče spopadao onaj kreten od tvog druga. Moje drugarice vole normalne muškarce. Možda bih i ja volela, da nisam pored tebe zaboravila šta to uopšte znači. Prošli put Jeca nije htela da priča sa mnom mesec dana. Nisu mi one krvni neprijatelji, pa da ih unesrećujem nameštanjem sastanaka sa tvojim ortacima.
Drugarice su mi! E baš zato neću nijednu da povedem.
Navikao sam da mama čisti za mnom.
Što ukinuše vojsku, uh! Kako bi ti leglo jedno godinu dana u kasarni. Pa sve bi naučio da radiš. I krevet da namestiš i kupatilo da oribaš i čarape da opereš na ruke i dugme da ušiješ! Šta traži ova jakna ovde, je l’ toliko teško da je okačiš na čiviluk kad uđeš? Izmislili ljudi i hodnik i čiviluk za te stvari, znaš?
Kako, gde su ti gaće? A kako znaš gde ti je glava, majke ti mile?!
Kad ću da ti upoznam kevu, imam nešto da pričam s njom?
