Neke od vas su bile “žrtve”, a neke ne. Verovatno vas i drugarice, drugovi, pa čak i partneri pitaju da li biste oprostile izlet voljenog u baštu koja nije vaša. Ali niko vas sigurno nije pitao zašto biste to uradile.
1. “Dugo smo zajedno.”
Sama pomisao na to da ste sa nekim godinu, dve, tri, čini da potisnete to da se vaš dragi malo pogubio, otišao kod neke devojke posle žurke, pa… Stop. Nije neophodno da znate. Proklinjete dan kada je došao i priznao vam to. Boli vas, ljuti ste, ali… Kao da niste nikada poželele drugog muškarca. Međutim, njemu se samo dogodilo da je prešao granicu, dok ste vi ipak rekle – ne. I zašto biste odbacile sve te godine, zajedničke trenutke, zbog nečega što se neće ponoviti. Verujete u to. Jednostavno potisnete ceo slučaj.
2. “Veza na daljinu nosi sa sobom i rizik.”
Dobio je stipendiju za školovanje u inostranstvu. Koliko god da ste srećni, progutali ste ogromnu knedlu. To znači da mora da se donese odluka. To je samo godinu dana. Otišao je. Skype, poruke, mejlovi. Dolazi posle tri meseca, a vi ga čekate na aerodromu. Zagrlio vas je potpuno drugi čovek. Ništa ne govori, ali dovoljno ga poznajete da znate da nešto nije kako treba. I kaže vam da mu se desilo, da nije planirao, nije hteo, jednostavno se dogodilo. Naravno da ste povređene. Naravno da ga u tom trenutku mrzite. Ali, posle nekog vremena, shvatite da se neke prirodne potrebe moraju zadovoljiti. Da ste se oboje našli u vanrednoj situaciji. Tako da… Primorani ste da oprostite.
Nekada je ćutanje zaista zlato
