3. Učenje
Po pitanju ovoga, uvek sam bila učenik “učim kad zagusti”. To nije sprečilo moju mamu da govori kako si bez škole niko i ništa. Posle toliko vremena, sa sigurnošću mogu da kažem da je bila u pravu. Ne toliko sticanje znanja (što, uostalom i jeste bitno, nikad ne znaš kad ti neka informacija može postati bitna, pa čak i spasiti život), već više neke druge stvari, važne za savremenu ženu. Diploma, to je ponekad ništa, ono što ti ostane u glavi posle fakulteta – to je sve. Verujem da je moja majka mislila da žena posle fakulteta postaje samostalna, samoostvarena žena, koja, ako nađe posao, ima svoj izvor prihoda tj. ekonomsku stabilnost i svoj mir. Nije znala da se u nekoj zemlji Srbiji teže nalazi posao, pa čak i ako imaš dva fakulteta, i sve čemu možeš da se nadaš je pristojno mesto sa redovnom platom. I to se graniči sa nemogućim, ali to je druga tema. Jednog dana se godine učenja i mozganja mogu isplatiti i treba verovati u to.
