Društvo mladih ljudi postaje zamorno
Mladi su bučna gomila neartikulisanih naleta nekontrolisane energije i smaraju nas. Oni pojma nemaju, a puni su arogancije i glupavosti. Mladost karakterišu predrasude, osude, manjak tolerancije, srljanje i otkrivanje stvari koje smo odavno prevazišli. Radije bismo slušali ptičice, nego tinejdžerski razgovor. O provodu i muškarcima. Kao da one znaju šta je provod. I kao da su ti dečaci oko kojih se kidaju stvarno muškarci.
Nemamo strpljenja za okolišanje. Postajemo neposredni
Oni koji su čitavog života bili neposredni, postaće samo još stroži i beskompromisniji u neposrednosti. Neće trpeti gluposti, neće se opterećivati nepotrebnim uvodima i psihičkim pripremama. Jer nema vremena za to. Znači, akcija. Jer ko zna kakva će nam ograničenja sutrašnji dan doneti.
Više ne izlazimo da se provedemo
Blejanje u zagušljivom kafiću do pola noći uopšte više nije provod. Izlazimo samo kad hoćemo da pratimo neki sadržaj koji obećava kvalitet. Da pogledamo predstavu, ali ne bilo koju, nego onu koja nas zanima. Ići ćemo i u bioskop i na književno veče i na koncert. Izdržaćemo i da se guramo sa gomilom neartikulisane mladeži, ako nas događaj zanima. Ali nećemo izaći samo zato što je nezamislivo da se petkom i subotom uveče sedi kod kuće.
Nije sramota biti mator. Sramota je biti matora budala. Jer ako smo pola života potrošili, a nismo postigli jednostavnost, neposrednost i lakoću određivanja prioriteta, šta smo kog đavola radili?
Bili tinejdžeri?
