Upoznajte pevačicu i kantautorku Milanu Popović, koja svojim jedinstvenim glasom upotpunjuje muziku DJa Marka Milićevića, poznatijeg kao Gramophonedzie. Milana je sa nama razgovarala o takmičenju za srpsku pesmu Evrovizije u kojem trenutno učestvuje sa Gramophonedziom, o tome kako “razbija” kreativnu blokadu, o svojim muzičkim počecima, ali i planovima za blisku budućnost. Saznajte kako izgleda dinamični život koji vodi Milana i otkrijte odakle potiče njena inspiracija.
Za početak, kako si? Trenutno se sa grupom Gramophonedzie takmičiš u izboru za srpsku pesmu Evrovizije, da li si uzbuđena?
U poslednjem periodu se toliko toga novog dešava kod mene, da u jednom danu doživim pravi rollercoaster emocija. Izbor za srpsku pesmu Evrovizije je svakako doprineo tome. Ovo je prvi put da učestvujemo u ovakvom formatu i nisam sigurna kako da opišem ovaj osećaj, pretpostavljam da je to uzbuđenje.
Kako je došlo do pesme „Počinjem da ludim“ i da li sebe možeš da zamisliš na evrovizijskoj sceni?
Pesmu sam napisala u Jordanu pre nekoliko godina. Moj budući muž je čitao neku sci-fi knjigu i rekao mi: „Vidiš, interesantna fraza – slow up, mogla bi da iskoristiš to za neki tekst“. Tako je nastala originalna verzija ove pesme, koja na engleskom glasi Slow me up, speed me down.
Tamara Milićević je posle prevela ovaj tekst na srpski za potrebe festivala i uspela da sačuva temu i duh originalnog teksta. Tako u srpskoj verziji refren glasi “Lagano ubrzavam”.
Reci nam nešto o svojim muzičkim počecima, da li postoji taj jedan prelomni trenutak u tvojoj karijeri?
Sve ono što se desilo pre no što sam kročila na binu je vrlo značajno, i to često ističem.
Moji roditelji su u našem domu negovali kvalitetnu muziku i od njih sam uvek imala veliku podršku da se bavim ovim poslom. Kasnije je moj stariji brat uticao na mene svojim zvukom i muzikom koju mi je otkrio, kao i mnogi drugi ljudi/muzičari koje sam u svom sazrevanju upoznala i koji su ostavili značajan trag.
Studentski bend Dirty Mind Jazz Quintet i MistakeMistake su svakako moji počeci. Žanrovski toliko različiti, a toliko važni za dalji razvoj moje priče.
Kasnije delim binu i sa Irie FM, E-Play i Igorom Vicetićem, kao prateći vokal. Sarađujem sa Urošem Petkovićem (Jazzotron), Who See, Kendijem, SevdahBaby, SynthCity i drugima.
Prelomni trenutak se definitivno dešava kad upoznajem Marka Milićevića, Gramphonedzie. To je bio next level za mene i od tada postajem vokal koji se sve više vezuje za elektronsku muziku.
Da li ti je draže vreme koje provodiš u studiju, ili ono koje provodiš na sceni, kada svoju muziku deliš sa publikom?
Te dve situacije me skroz drugačije “rade”. Postoji i momenat stvaranja, pre studija i bine, koji je nekad toliko frustrirajući – jer se dešava da dugo nemam inspiraciju za pisanje. Ali onda kada je imam, taj osećaj je posebno lep.
Svakako da mi je trenutak na stejdžu najdraži. Energija koju ti ljudi vrate je ono što mene posle vozi mesecima.
Imaš li najdraži nastup do sada?
Rizikovaću da zvučim kliše, ali svaki nastup je bio značajan na svoj način i pamtim ga kao osećaj koji ne mogu da prenesem nekome ko se nije našao tamo, sa nama, u tom trenutku.
Obožavam “male nastupe”, džemove sa drugarima u nekim underground klubovima. Tu je prisnost sa publikom baš velika.
Šta te inspiriše na stvaranje muzike?
Nisam sigurna da mogu da objasnim inspiraciju. Neke intezivne situacije koje prolazim u životu me uvek inspirišu, lepe i manje lepe.
Da li više voliš da ostaneš u klasičnim okvirima džeza ili da eksperimentišeš i kombinuješ stilove?
Džez sam upisala jer je to jedini crnački folklor koji je dostigao status elitne muzike i koji sam samim tim mogla da učim na fakultetu. Soul, R&B i hip hop su mi više bliski i čuju se u mom zvuku mnogo više nego džez.
Da li je muzika tvoj „ventil“ za izražavanje emocija?
Muzika je svakako moj ventil, a i sredstvo putem kojeg najbolje umem da se izrazim.
Imaš li omiljenu muzičku saradnju do sada i sa kime bi volela da radiš u budućnosti?
Sve saradnje su mi drage kao i ljudi sa kojima sam radila, ali mogu da kažem da je pesma sa WhoSee bila moj izlazak iz zone komfora. Tu sam se potpuno emotivno ogolila kako bi dobili ono što smo zamislili. I drago mi je da jesam.
Sećam se, kada su mi poslali gotov mix, ispustila sam telefon u šoku, jer sam se tokom snimanja toliko prepustila, da nisam bila svesna koliko je sve ispalo erotično.
Tada mi je jedan kolega rekao da je sve ok dokle god sam tu u službi umetnosti. Ne znam da li me je samo tešio, ali pomoglo je.
Da li pesme pišeš samo za sebe ili rado pišeš i za druge?
Do sada sam isključivo pisala za sebe. Nemam ništa protiv da se to u budućnosti promeni.
Kako „razbijaš“ kreativnu blokadu, postoji li neka tajna?
Kao što sam spomenula, pre su mi kreativne blokade bile vrlo stresne. Verujem da se javljaju ređe i bolje se nosimo sa njima kad uđemo u neku rutinu, recimo kada bih redovno pisala.
Danas ih pustim da prođu. Manje mi teško padaju od kada se bavim i enterijerom, jer kada nemam inspiracije za stvaranje muzike, uglavnom imam za dizajn i obrnuto.
Nakon džez pevanja upisala si studije dizajna enterijera. Šta je tvoja prva ljubav – muzika ili dizajn?
Muzika je moja prva i najveća ljubav. Moja mama je dizajner enterijera i prenela mi je tu ljubav, pa su vizuelne umetnosti oduvek bile moja druga strast.
Kako izgleda graditi muzičku karijeru u Srbiji i da li u svojoj budućnosti vidiš i evropsku ili svetsku karijeru?
Nikad nisam planski gradila karijeru. Stvarala sam onda kada sam htela i sa kim sam osetila da treba. Pogotovo sada, kad mi muzika više nije glavni izvor prihoda, osećam potpunu slobodu.
Shvatila sam da previše volim muziku da bih pravila velike kompromise koji su u ovoj zemlji neophodni da biste živeli od ovog posla.
Možemo li očekivati tvoj solo album i ako nije tajna, koji su tvoji planovi za (blisku) budućnost?
Ova godina je prekretnica za mene, čekaju me velike odluke koje treba da donesem. Takođe, trebalo bi da diplomiram i imam nekoliko vrlo bitnih dešavanja koja traže dosta uloženog vremena i truda.
U mom kompu je materijal koji već neko vreme čeka da ga završim, možda će se to desiti ove godine. Nisam sigurna, verujem da ću osetiti kada dođe pravi momenat.
Pored nastupa koji spremam za ovogodišnji izbor za srpsku pesmu Evrovizije, radujem se i maju jer izlazi moj novi singl u saradnji sa Andrijom Gavrilovićem.
Društvo na albumu mi prave fenomenalni muzičari, jedva čekam da ga čujete!
Fotografije: wannabemedia.rs
Pitanja: Jovana Pantić
