Kako kažu stare hartije…
Vinovu lozu je Grcima darovao bog Dionis pošto je na putu po Aziji ućario malu biljku koja mu se jako svidela. Odlučivši da je ponese, on izabra čudan način i zasadi je u šuplju ptičju kost. Zbog brzog rasta u toku putovanja, Dionis je presadi u lavlju, a ubrzo i u magareću kost. Oštroumni Grci s radošću su prihvatili dar i vremenom naučiše kako da prave opojni sok. Zato je čovek kada pije vino veseo kao ptica, a ako nastavi, goropadan kao lav. Ponekad ode i u krajnost, pa poput tvrdoglavog magarca ne posustaje u ispijanju “samo još jedne čašice”.
Na teritoriji današnje Srbije, prvi tragovi koji ukazuju na proizvodnju vina datiraju iz oko 400. g. p.n.e, a nađeni su u Panonskoj niziji. Za Marka Aurelija Proba (Marcus Aurelius Probus), rimskog cara rođenog u Sirmijumu (Sremska Mitrovica), vezan je početak vinogradarstva u našim krajevima. Navodno, naredio je sadnju vinove loze na padinama planine Alma Monsa, današnje Fruške Gore.
Ovaj čarobni napitak provukao se kroz tekstove mnogih pesama: “Vino točim, a vino ne pijem”, “Jabuke i vino čekaju i reš prepečen tost”, “Ljubav je tvoja kao vino, k’o kaplja krvi sja u travi”, “Bez tebe je gorko vino”, “Krčmarice, još vina natoči”, “A ja sam negde rujno vino pio”, što svedoči o broju poštovalaca, koji uživanjem u vinu opravdavaju postojanje nauke o ovom napitku – enologije. Zamislite podrum vina i načičkane boce koje je uredno poređao stari vinogradar. Koliko boca vaša mašta može da zamisli toliko ima i vrsta ovog bogovskog pića – raznovrsnih prema sorti grožđa, proizvođaču, ceni, prema boji, belo, crveno, ružičasto (ružica, roze), prema sadržaju neprovrelog šećera, suvo, polusuvo, slatko i poluslatko.
Pri izboru vina najvažnije je osloniti se na čula. Kiselost i slatkost jesu dva faktora u vinu koja se balansiraju da bi nastala ugodna čarolija za naše čulo ukusa. Ono deluje kao sredstvo za smirenje, smanjuje napetost, anksioznost, poboljšava probavu, stimuliše apetit, smanjuje rizik od srčanog udara i čini život lepšim. Optimalna dnevna količina za muškarce jesu dve čaše, dok se dame moraju zadovoljiti jednom. Kao što grozd ima svoju jačinu, teksturu, miris, ima ga i vino, a preterivanje u bilo čemu ne može doneti nešto dobro, zato se ne oslanjajte na rasol i naučite da uživate u svakom gutljaju.
Postoje dve osnovne tehnike sparivanja vina i hrane, a to su kombinovanje na osnovu istih i na osnovu suprotnih ukusa. Hrana lagane teksture najčešće ide sa laganim vinima, dok hranu jače ili kremaste teksture najbolje prate snažna vina, jake teksture. Svako ko je smeo da ode malo dalje od kajgane, viršli i popare treba da proba da eksperimentiše sa vinom kao dodatkom nekoj poslastici. Recepti su danas dostupni, a možda čak i nečija tetka ume da prepriča i nadahne rođake u pripremi govedine u crnom vinu.
Masaža kremama i uljima na bazi ekstrakta vina nešto je bez čega se ne može zamisliti savremeni spa program luksuznih hotela i centara, naročito u Francuskoj. I da se ne zavaravamo, jer je ipak ovo Srbija, ovaj ili neki sličan piling, kao i masku za telo, možete i sami pripremiti u mirišljavoj toplini svoga doma.
Marija Stefanović veruje da je naopako rodjena i da zato stvari posmatra iz nesvakidašnjeg ugla. Obožava ironiju. Svako jutro počne joj sa osmehom i šoljicom espressa, sve ostalo pa čak i pranje zuba pokušava da radi drugačije nego prethodnog dana. Mrzi rutinu. Voli kontrolu. Student novinarstva. Umetnik je življenja, njeno umetničko delo je njen život. Omiljeni moto – „Everything is possible, impossible is anything“.